Ljubazni! molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro. (3 Jovanova 1:2)

Лекција 1Субота, 7. октобар 2017
ЛУТЕР - ЧОВЕК СВОГ ВРЕМЕНА

„Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.“ – Авакум 2:4.

„Ревносан, ватрен и побожан, не познајући никакав други страх осим страха пред Богом, и признајући за темељ у стварима вере једино Свето Писмо, Лутер је био човек свога доба; преко њега је Бог извршио велико дело за реформацију цркве и просветљење света.“ – Велика борба, 102.

Предлажемо да прочитате: Велика борба, 102-123; 169-177.
Недеља 1. октобар
1. ЛУТЕР ПРОНАЛАЗИ СВЕТЛОСТ
а. Која парабола илуструје искуство Мартина Лутера када је први пут пронашао Библију? Матеј 13:44-46.

„Кад је Лутер једнога дана прегледао књиге у универзитетској библиотеци, открио је једну Библију на латинском... Пре тога, слушао је на јавним богослужењима читање појединих делова јеванђеља и посланица, и претпостављао да је то цео садржај Светих списа. Сада је први пут угледао Библију у целини. Са страхопоштовањем и чуђењем окретао је свете странице; срце му је устрептало, а пулс радио брже док је читао речи живота.“ – Велика борба, 104.
б. Какав је ефекат дубоко проучавање Речи имало на Лутера? Псалам 119:130; Јеремија 15:16.

„Онај који једном окуси Христову љубав, тај непрекидно чезне да добије више, али и не тражи ништа друго. Њега не привлаче богатства, почасти и задовољства овог света. Његово срце стално чезне да добије што више од Христа.“ – Жеља векова, 164.
Понедељак 2. октобар
2. СВЕТЛОСТ СЕ ПРОЛАМА КРОЗ ТАМУ
а. Док је Лутер даље проучавао Библију, какво је убеђење осећао у погледу свог живота? Исаија 6:5.

„Анђели послати с неба били су поред (Лутера), а зраци видела са Божјег престола откривали су његовом разуму блага истине. Увек је страховао да ће увредити Бога, а сада га је као никада раније савладало дубоко убеђење о сопственој грешности.
„Озбиљна тежња да се ослободи греха и нађе мир у Богу коначно га је навела да ступи у манастир и да се посвети монашком животу.“ – Велика борба, 104.
б. Док је Лутер тежио да нађе опроштај и мир кроз болна дела покоре, чему је Бог покушавао да га научи? И Тимотију 1:15.

„Побожни Штаупиц отворио је Божју Реч Лутеровом уму и препоручио му да одврати пажњу од самога себе, да престане размишљати о бескрајном мучењу којим ће, наводно, Бог казнити преступнике свог закона и да уместо тога гледа на Исуса, свога Спаситеља који прашта грехе. 'Уместо да мучиш себе због својих греха, баци се у Спаситељево наручје. Уздај се у Њега, у праведност Његовог живота, у помирење захваљујући Његовој смрти... Слушај Сина Божјег. Он је постао човек да би и теби осигурао божанску милост. Љуби Га, јер је Он најпре тебе љубио.'“ – Велика борба, 105.
ц. Која суштинска библијска истина је Лутеру постала јасна, док се на својим коленима пењао Пилатовим степеницама? Римљанима 1:17.
„Један нови папин декрет обећавао је опроштење свима онима који се на коленима успну уз такозване 'Пилатове степенице', којима је, како се говорило, наш Спаситељ силазио када је напустио римску судницу и које су, наводно, неким чудом из Јерусалима пренете у Рим. Једнога дана Лутер се побожно пењао уз те степенице, када се изненада зачуо један глас сличан грмљавини: 'Праведник ће од вере жив бити' (Римљанима 1:17). Постиђен и уплашен, скочио је на ноге и побегао са тог места. Овај навод из Библије никад више није престао да делује на његову душу. Од тада је јасније него икада раније схватао колика је заблуда да се спасење може заслужити људским напорима, и увидео потребу непрекидне вере у Христове заслуге.“ – Велика борба, 106, 107.

Уторак 3. октобар
3. СПАСЕНИ БЛАГОДАЋУ, КРОЗ ВЕРУ
а. Када је 1517. године Лутер објавио 95 теза против моћи опроштајница, како је он научавао да својим делима човек не може да купи опроштај? Галатима 2:16; Дела 20:21.

„Лутер... је указивао народу на одвратни карактер греха и учио да је човеку немогуће да сопственим делима умањи кривицу или избегне казну. Само покајање пред Богом и вера у Христа могу спасити грешника. Божја милост се не може купити; она је бесплатни дар од Бога. Саветовао је народ да не купује опроштајнице већ да вером гледа у распетог Искупитеља. Причао им је сопствено болно искуство, како је узалуд настојао да спасење осигура понижавањем и покајничким мучењем тела, и уверавао је своје слушаоце да је мир и радост нашао тек онда кад је одвратио поглед од себе самога и поверовао у Христа.“ – Велика борба, 110.
б. Како и кроз кога једино бивамо спасени од греха? Римљанима 1:16; Ефесцима 2:8-10.

„Истакнуте (Лутерове) тезе су показале да власт за опраштање греха и ослобађање од казне никада није била поверена папи, нити било којем другом човеку... Реформатор је јасно приказао и чињеницу да је Христово јеванђеље најдрагоценије благо цркве и да се Божја милост, откривена у њему, бесплатно пружа свима који је траже покајањем и вером.“ – Велика борба, 110.
ц. Од кога добијамо спасоносну веру у Исуса и како је можемо још учврстити? Римљанима 10:9; Лука 17:5.
„Вера која нас оспособљава да примимо Божје дарове, и сама је дар, од којега је извесна мера усађена у свако људско биће. Она расте кад се вежба у примању Божје Речи. Да бисмо ојачали веру, морамо је често доводити у додир с Речју.“ – Васпитање, 226.
„Браћо, ви сте сами себе толико васпитали у сумњама и преиспитивањима, да морате да образујете своје душе у погледу вере. Морате да говорите веру, да живите веру, морате да испољавате веру, како бисте имали више вере.“ – Фаитх анд Wоркс, 78.

Среда 4. октобар
4. ПИСМО - ТЕМЕЉ НАШЕ ВЕРЕ
а. Који је Лутеров став према ауторитету Писма постао суштинско начело реформације? Колошанима 2:8; Исаија 8:20.

„(Лутер) је одлучно изјавио да хришћани не треба да примају никакву другу науку сем оне која се темељи на ауторитету светих списа Библије. Ове речи су погађале у сам темељ врховне папске власти, и представљале битни принцип реформације.“ – Велика борба, 107.
б. У свом напору да се супротстави утицају Лутерових учења, 1529. године немачки цар припремио је декрет који ће стати на крај верској слободи и повратити ауторитет Римокатоличкој цркви. Која два принципа садржана у протесту немачких кнезова против овог декрета представљају суштину протестантизма? Дела 4:18-20; 5:28,29; Матеј 15:8,9.

„'Начела овог чувеног протеста представљају суштину протестантизма. Протест је посебно био уперен против двеју људских злоупотреба у погледу вере; прва је уплитање грађанске власти у питања вере и савести, а друга је самовоља и тиранија од стране црквеног ауторитета. Насупрот овим злоупотребама, протестантизам уздиже снагу савести изнад световне власти, а ауторитет Божје Речи изнад ауторитета видљиве цркве. На првом месту он земаљским владарима пориче право да се мешају у оно што је божанско, изјављујући заједно са пророцима и апостолима: 'Већма се треба Богу покоравати неголи људима.' У присуству круне Карла В, он уздиже круну Исуса Христа. Он иде и даље, истиче непогрешиво начело да свако људско учење мора да се потчини Речи Божјој.' Подносиоци протеста су, осим тога, истакли своје право да своја верска осведочења о истини могу слободно испољавати, и да оно што Реч Божја учи могу не само веровати и сами спроводити у живот, него и другима проповедати, поричући свештеницима и грађанским властима право да се у то мешају. Протест у Шпајеру био је озбиљно сведочанство против верске нетрпељивости и одлучна одбрана права сваког појединца да служи Богу према својој савести.“ – Велика борба, 175, 176.
„Сотонина тактика у борби против Бога и Његове Речи није се ни у чему променила; он се још увек, као што је то чинио и у шеснаестом веку, противи да Свето Писмо постане правило вере и живота. И данас се много одступа од учења и прописа Библије и зато је неопходно вратити се великом начелу протестантизма – Библија и само Библија као правило вере и дужности.“ – Велика борба, 176.

Четвртак 5. октобар
5. РЕЧ ДОНОСИ ЖИВОТ ДУШИ
а. Шта Божја Реч чини за оне који је слушају или читају? Псалам 119:103,104.

б. Како су Лутерова учења у погледу Божје Речи утицала на оне које је он подучавао? Римљанима 10:17; Јеврејима 4:12.

„Божја Реч којом је Лутер проверавао свако учење и сваки захтев, била је као мач оштар с обе стране, који је крчио себи пут до срца људи. Свуда се будила жеља за духовним напретком. Свуда се осећала глад и жеђ за правдом, што вековима није био случај. Поглед народа, тако дуго усмераван на људске обреде и земаљске посреднике, сада је у покајању и вери управљен само на Христа и то распетога.“ – Велика борба, 113.
ц. Шта ће се догађати док будемо проучавали и извршавали Божју Реч? Јован 17:17.
„Свети списи представљају велику покретачку снагу за преображај карактера... Реч Божја, ако се проучава и слуша, може снажно да делује на срца потискујући све несвете особине. Свети Дух долази да нас осведочи о нашој грешности, а вера која се буди у срцу делује кроз Христову љубав и чини нас Њему сличнима у телу, души и духу. Тек тада нас Бог може употребити да Његову вољу вршимо. Сила која нам је споља дана делује изнутра, нагонећи нас да истину коју смо примили преносимо и на друге.“ – Христове очигледне поуке, 73.

Петак 6. октобар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Како је Лутер реаговао када је први пут пронашао Библију?

2. Која заблуда је Лутеру постала јасна док се пењао Пилатовим степеницама?

3. На који једини начин грешник може бити спасен?

4. Како можемо наставити да подржавамо и уздижемо суштину протестантизма и данас?

5. Какву улогу свети списи имају у преображају карактера?