Ljubazni! molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro. (3 Jovanova 1:2)

Лекција 11   Субота, 16. децембар 2017
ПРАВЕДНОСТ ДАНАС

„Дечице! Нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је Он праведан.“ – И Јованова 3:7.

„Праведност значи чинити право, а право је да се свакоме суди према његовим делима. Дела ће открити наш карактер; само дела показују да ли је вера права.“ – Христове очигледне поуке, 279.

Предлажемо да прочитате: Фаитх анд Wоркс, 91-94.
Недеља 10. децембар
1. ЗАШТО НАМ ЈЕ СВИМА ПОТРЕБНА ПРАВЕДНОСТ?
а. Шта је праведност и коме ће она бити дата као бесплатан дар? Матеј 5:6.

„Правда је светост, сличност Богу, а 'Бог је љубав' (И Јованова 4:16). Она је сагласност са Божјим законом 'јер су све заповести Твоје праведне' (Псалам 119:172), а љубав је 'извршење закона' (Римљанима 13:10). Правда је љубав, а љубав је видело и живот Божји. Божја правда је отеловљена у Христу. Примајући Њега, примамо и правду.
„Ова се правда не добија мучним напорима, заморним радом, даровима или жртвом, већ она представља драговољан дар свакој гладној и жедној души.“ – Мисли са Горе блаженства, 16, 18.
б. Где треба да тражимо и пронађемо праведност? Исаија 45:22-25.

„Ако гледамо на себе у потрази за праведношћу која би нам омогућила да будемо од Бога прихваћени, тражимо на погрешном месту, 'јер сви сагрешише и изгубили су славу Божију' (Римљанима 3:23). Треба да гледамо на Исуса, јер 'ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу' (ИИ Коринћанима 3:18). Своју потпуност пронаћи ћете посматрајући Христа, Јагње Божје које је узело на себе грехе света.“ – Фаитх анд Wоркс, 108.
Понедељак 11. децембар
2. НАША ПРАВЕДНОСТ ТРЕБА ДА БУДЕ ХРИСТОС
а. Како ми Христову праведност можемо учинити својом? Римљанима 3:24-26.

„Христова благодат је довољна да оправда покајничког грешника без икакве заслуге или права са његове стране. Оправдање представља потпуни, комплетан опроштај греха. Тренутак кад грешник вером прими Христа, тренутак је његовог помиловања и примања опроштаја. Њему се приписује Христова правда.“ – Коментари библијских текстова, 634,635.
„Христос гледа на наш дух, и када види да носимо своје бреме у вери, Његова савршена светост постаје искупљење за наше недостатке. Када дамо све од себе, Он постаје наша праведност.“ – Фаитх анд Wоркс, 102.
б. Зашто је благодат толико важна у примању Христове праведности? Зашто у чину оправдања нагласак није на делима? Римљанима 4:3-5.

„Без Христове милости грешник се налази у безнадежном стању – за њега се не може учинити ништа – али кроз божанску милост човеку се дарује натприродна моћ која делује у уму, срцу и карактеру. Додељивање Христове милости је оно што нам омогућује да разазнамо мрску природу греха и напослетку га истерамо из храма душе. Кроз милост долазимо у заједницу с Христом и вежемо се уз Њега у делу спасења. Бог је нашао за сходно да одреди веру као услов помиловања грешницима – не зато што би се у вери налазила било каква сила којом бисмо могли да заслужимо спасење, већ зато што се вера може ухватити за Христове заслуге које су дане као лек против греха. Вера може да истакне Христову савршену послушност уместо грешниковог преступа и издаје. Када грешник верује да је Христос његов лични Спаситељ, тада – у складу са својим поузданим обећањима – Бог опрашта његов грех и дарује му бесплатно оправдање. Душа која се каје увиђа како је добила оправдање зато што је Христос, у улози њеног Заменика и Јемца, умро за њу и постао њен откуп и праведност.“ - Фаитх анд Wоркс, 100, 101.
„Најбољи напори које човек у својој сопственој снази може да учини безвредни су у покушају да задовоље захтеве светог и праведног закона који је прекршен; али вером у Христа он се може позвати на праведност Сина Божјег као довољну... Права вера присваја Христову праведност, и са Христом грешник постаје победник; он постаје саучесник у божанској природи, и на тај начин удружују се божанско и људско.“ – Фаитх анд Wоркс, 93, 94.

Уторак 12. децембар
3. ПРАВЕДНОСТ ТРЕБА ДА СЕ ОТКРИЈЕ У ПОРОДИЦИ
а. Шта нам је неопходно како би наш дом био благословен? Јован 1:12.

„Они који су примили Христа, у свом дому треба да покажу шта је Његова милост учинила за њих. 'А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово' (Јован 1:12). Христов ауторитет који прожима искреног верника осећа се у читавом дому. То ће допринети усавршавању карактера свих чланова дома.“ – Темељи срећнога дома, 27.
б. Какав став треба да гајимо према онима који нас окружују у дому? Колошанима 3:12,13.

„Из сваког хришћанског дома треба да зрачи света светлост. Љубав треба објавити делима. Она треба да живи у свим породичним односима, откривајући се у брижљивој љубазности и нежној, несебичној учтивости.“ – Темељи срећнога дома, 28.
„Међусобна љубазност и подношење претвориће ваш дом у рај и свете анђеле привући у породични круг.“ – Темељи срећнога дома, 344.
„Негујте саучешће према другима. Нека ведро расположење, љубазност и љубав испуњавају дом. Ово ће ојачати и љубав према верским дужностима, па ће се свака дужност, и велика и мала, обављати са радосним срцем.“ – Темељи срећнога дома, 352.
ц. Који циљ сви треба да имамо за наше породице? Матеј 5:14-16.
„Остварење јединства је најважнији задатак хришћана у једном дому. Тај посао треба да прошире и на суседе који живе око њих. Они који су примили светлост треба да јој допусте да светли јасним зрацима. Њихове речи, прожете Христовом љубављу, треба да буду мирис животни за живот.
„Што су чланови породице чвршће сједињени у свом послу у дому, утолико ће узвишенији и кориснији бити утицај који ће отац и мајка, синови и кћери вршити на ближње око себе.“ – Темељи срећнога дома, 28.

Среда 13. децембар
4. БИТИ СЛИЧАН ХРИСТУ У ЦРКВИ
а. Какав став треба да имамо према другима? Филибљанима 2:3. Како овај став такође открива наше поуздање у Христа?

„Не зато што смо сами праведни, већ управо зато што смо зависни, грешни, заблудели и беспомоћни, морамо се ослонити на Христову праведност, а не на своју сопствену.“ – Ин Хеавенлy Плацес, 23.
б. Какво посебно поштовање треба да имамо према ономе ко је са нама у вери? Римљанима 12:10.

„Као што се чланови једне верне породице брину један за другог, послужују болесне, потпомажу слабе, поучавају неупућене и упућују неискусне, тако нека и они који су 'домашњи у вери' међусобно сносе бригу за немоћне као и за оне који су у оскудици. Не смемо их занемарити ни под којим приликама и околностима.“ – Здравље и срећа, 175.
„Морамо задобити ону меру Христове благодати која ће нам омогућити да живимо заједно у љубави и јединству у овом животу, иначе никада нећемо бити могућности да живимо заједно у животу који ће доћи.“ – Тхис Даy Wитх Год, 372.
„Што се више приближавамо Христу бићемо ближи један другоме. Бог се прославља кад се Његов народ сједини у заједничком раду.“ – Темељи срећнога дома, 145.
ц. Шта доказује да смо као чланови цркве примили Христа и да се посвећујемо? Језекиљ 20:12. Шта се догађа када пропустимо да Христову правду учинимо својом?
„Од свих осталих прописа који су били дати Јеврејима субота их је највише одвајала од околних народа. Бог је одредио да празновање суботе означује Јевреје као Његове поклонике. Она је била симбол њиховог одвајања од идолопоклонства и њихове везе са истинитим Богом. Међутим, да би суботу празновали као свету, људи и сами морају бити свети. Они кроз веру морају постати учесници у Христовој правди...
„Кад су се Јевреји одвојили од Бога и пропустили да вером прихвате Христову правду, субота је за њих изгубила свој смисао.“ – Жеља векова, 263.

Четвртак 14. децембар
5. ПРАВИ МИСИОНАРИ СВЕТУ
а. Како ми заиста можемо представљати Христа и Његову праведност нашим ближњима? Јован 15:4,5.

„Нашим речима и делима можемо открити силу истине која преображава карактер. Свако од нас може открити да зависи о Христовој праведности, не о нашој сопственој формираној праведности. Можемо пребивати у Христу као лозе у чокоту, имајући тако живу везу са Њим да нам је радост радити као што је Он радио, бити помоћ и благослов нашој браћи. Можемо радити Христова дела, чинећи оно што је Њему угодно.“ – Еллен Wхите 1888 Материалс, 137, 138.
б. Коју Божју особину треба да се трудимо да испољавамо у нашем контакту са ближњима? Псалам 119:88; 69:16.

„Ми морамо заборавити себе и увек тражити прилике чак и мале, да покажемо захвалност за добро које смо примили од других; ми морамо тражити прилике да друге охрабримо, и да им својим нежним поступцима и малим делима љубави олакшамо и скинемо њихове терете. Ове промишљене услужности, које почињу у нашој породици, прелазе породични круг и помажу да се увећа општа животна срећа. Занемаривање ових малих дела проузрокује горчину и јад у животу...
„Немогуће је бити у заједници са Христом, а показивати нељубазност према другима и занемаривати њихова права.“ – Темељи срећнога дома, 348.

Петак 15. децембар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Где треба да тражимо прихватање од Бога?

2. Како Исус прашта грешнику? Колико је потпун овај опроштај?

3. Где треба да започнемо своје дело као хришћани и шта то укључује?

4. Ако не успевамо да живимо у љубави и јединству са својом браћом овде, какву наду имамо на будући живот? Како треба да се опходимо према другима?

5. Како можемо да покажемо Божју љубав према другима? О чему сведочи наша нељубазност према ближњима?