Ljubazni! molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro. (3 Jovanova 1:2)

Лекција 11   Субота, 16. децембар 2017
ПРАВЕДНОСТ ДАНАС

„Дечице! Нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је Он праведан.“ – И Јованова 3:7.

„Праведност значи чинити право, а право је да се свакоме суди према његовим делима. Дела ће открити наш карактер; само дела показују да ли је вера права.“ – Христове очигледне поуке, 279.

Предлажемо да прочитате: Фаитх анд Wоркс, 91-94.
Недеља 10. децембар
1. ЗАШТО НАМ ЈЕ СВИМА ПОТРЕБНА ПРАВЕДНОСТ?
а. Шта је праведност и коме ће она бити дата као бесплатан дар? Матеј 5:6.

„Правда је светост, сличност Богу, а 'Бог је љубав' (И Јованова 4:16). Она је сагласност са Божјим законом 'јер су све заповести Твоје праведне' (Псалам 119:172), а љубав је 'извршење закона' (Римљанима 13:10). Правда је љубав, а љубав је видело и живот Божји. Божја правда је отеловљена у Христу. Примајући Њега, примамо и правду.
„Ова се правда не добија мучним напорима, заморним радом, даровима или жртвом, већ она представља драговољан дар свакој гладној и жедној души.“ – Мисли са Горе блаженства, 16, 18.
б. Где треба да тражимо и пронађемо праведност? Исаија 45:22-25.

„Ако гледамо на себе у потрази за праведношћу која би нам омогућила да будемо од Бога прихваћени, тражимо на погрешном месту, 'јер сви сагрешише и изгубили су славу Божију' (Римљанима 3:23). Треба да гледамо на Исуса, јер 'ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу' (ИИ Коринћанима 3:18). Своју потпуност пронаћи ћете посматрајући Христа, Јагње Божје које је узело на себе грехе света.“ – Фаитх анд Wоркс, 108.
Понедељак 11. децембар
2. НАША ПРАВЕДНОСТ ТРЕБА ДА БУДЕ ХРИСТОС
а. Како ми Христову праведност можемо учинити својом? Римљанима 3:24-26.

„Христова благодат је довољна да оправда покајничког грешника без икакве заслуге или права са његове стране. Оправдање представља потпуни, комплетан опроштај греха. Тренутак кад грешник вером прими Христа, тренутак је његовог помиловања и примања опроштаја. Њему се приписује Христова правда.“ – Коментари библијских текстова, 634,635.
„Христос гледа на наш дух, и када види да носимо своје бреме у вери, Његова савршена светост постаје искупљење за наше недостатке. Када дамо све од себе, Он постаје наша праведност.“ – Фаитх анд Wоркс, 102.
б. Зашто је благодат толико важна у примању Христове праведности? Зашто у чину оправдања нагласак није на делима? Римљанима 4:3-5.

„Без Христове милости грешник се налази у безнадежном стању – за њега се не може учинити ништа – али кроз божанску милост човеку се дарује натприродна моћ која делује у уму, срцу и карактеру. Додељивање Христове милости је оно што нам омогућује да разазнамо мрску природу греха и напослетку га истерамо из храма душе. Кроз милост долазимо у заједницу с Христом и вежемо се уз Њега у делу спасења. Бог је нашао за сходно да одреди веру као услов помиловања грешницима – не зато што би се у вери налазила било каква сила којом бисмо могли да заслужимо спасење, већ зато што се вера може ухватити за Христове заслуге које су дане као лек против греха. Вера може да истакне Христову савршену послушност уместо грешниковог преступа и издаје. Када грешник верује да је Христос његов лични Спаситељ, тада – у складу са својим поузданим обећањима – Бог опрашта његов грех и дарује му бесплатно оправдање. Душа која се каје увиђа како је добила оправдање зато што је Христос, у улози њеног Заменика и Јемца, умро за њу и постао њен откуп и праведност.“ - Фаитх анд Wоркс, 100, 101.
„Најбољи напори које човек у својој сопственој снази може да учини безвредни су у покушају да задовоље захтеве светог и праведног закона који је прекршен; али вером у Христа он се може позвати на праведност Сина Божјег као довољну... Права вера присваја Христову праведност, и са Христом грешник постаје победник; он постаје саучесник у божанској природи, и на тај начин удружују се божанско и људско.“ – Фаитх анд Wоркс, 93, 94.

Уторак 12. децембар
3. ПРАВЕДНОСТ ТРЕБА ДА СЕ ОТКРИЈЕ У ПОРОДИЦИ
а. Шта нам је неопходно како би наш дом био благословен? Јован 1:12.

„Они који су примили Христа, у свом дому треба да покажу шта је Његова милост учинила за њих. 'А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово' (Јован 1:12). Христов ауторитет који прожима искреног верника осећа се у читавом дому. То ће допринети усавршавању карактера свих чланова дома.“ – Темељи срећнога дома, 27.
б. Какав став треба да гајимо према онима који нас окружују у дому? Колошанима 3:12,13.

„Из сваког хришћанског дома треба да зрачи света светлост. Љубав треба објавити делима. Она треба да живи у свим породичним односима, откривајући се у брижљивој љубазности и нежној, несебичној учтивости.“ – Темељи срећнога дома, 28.
„Међусобна љубазност и подношење претвориће ваш дом у рај и свете анђеле привући у породични круг.“ – Темељи срећнога дома, 344.
„Негујте саучешће према другима. Нека ведро расположење, љубазност и љубав испуњавају дом. Ово ће ојачати и љубав према верским дужностима, па ће се свака дужност, и велика и мала, обављати са радосним срцем.“ – Темељи срећнога дома, 352.
ц. Који циљ сви треба да имамо за наше породице? Матеј 5:14-16.
„Остварење јединства је најважнији задатак хришћана у једном дому. Тај посао треба да прошире и на суседе који живе око њих. Они који су примили светлост треба да јој допусте да светли јасним зрацима. Њихове речи, прожете Христовом љубављу, треба да буду мирис животни за живот.
„Што су чланови породице чвршће сједињени у свом послу у дому, утолико ће узвишенији и кориснији бити утицај који ће отац и мајка, синови и кћери вршити на ближње око себе.“ – Темељи срећнога дома, 28.

Среда 13. децембар
4. БИТИ СЛИЧАН ХРИСТУ У ЦРКВИ
а. Какав став треба да имамо према другима? Филибљанима 2:3. Како овај став такође открива наше поуздање у Христа?

„Не зато што смо сами праведни, већ управо зато што смо зависни, грешни, заблудели и беспомоћни, морамо се ослонити на Христову праведност, а не на своју сопствену.“ – Ин Хеавенлy Плацес, 23.
б. Какво посебно поштовање треба да имамо према ономе ко је са нама у вери? Римљанима 12:10.

„Као што се чланови једне верне породице брину један за другог, послужују болесне, потпомажу слабе, поучавају неупућене и упућују неискусне, тако нека и они који су 'домашњи у вери' међусобно сносе бригу за немоћне као и за оне који су у оскудици. Не смемо их занемарити ни под којим приликама и околностима.“ – Здравље и срећа, 175.
„Морамо задобити ону меру Христове благодати која ће нам омогућити да живимо заједно у љубави и јединству у овом животу, иначе никада нећемо бити могућности да живимо заједно у животу који ће доћи.“ – Тхис Даy Wитх Год, 372.
„Што се више приближавамо Христу бићемо ближи један другоме. Бог се прославља кад се Његов народ сједини у заједничком раду.“ – Темељи срећнога дома, 145.
ц. Шта доказује да смо као чланови цркве примили Христа и да се посвећујемо? Језекиљ 20:12. Шта се догађа када пропустимо да Христову правду учинимо својом?
„Од свих осталих прописа који су били дати Јеврејима субота их је највише одвајала од околних народа. Бог је одредио да празновање суботе означује Јевреје као Његове поклонике. Она је била симбол њиховог одвајања од идолопоклонства и њихове везе са истинитим Богом. Међутим, да би суботу празновали као свету, људи и сами морају бити свети. Они кроз веру морају постати учесници у Христовој правди...
„Кад су се Јевреји одвојили од Бога и пропустили да вером прихвате Христову правду, субота је за њих изгубила свој смисао.“ – Жеља векова, 263.

Четвртак 14. децембар
5. ПРАВИ МИСИОНАРИ СВЕТУ
а. Како ми заиста можемо представљати Христа и Његову праведност нашим ближњима? Јован 15:4,5.

„Нашим речима и делима можемо открити силу истине која преображава карактер. Свако од нас може открити да зависи о Христовој праведности, не о нашој сопственој формираној праведности. Можемо пребивати у Христу као лозе у чокоту, имајући тако живу везу са Њим да нам је радост радити као што је Он радио, бити помоћ и благослов нашој браћи. Можемо радити Христова дела, чинећи оно што је Њему угодно.“ – Еллен Wхите 1888 Материалс, 137, 138.
б. Коју Божју особину треба да се трудимо да испољавамо у нашем контакту са ближњима? Псалам 119:88; 69:16.

„Ми морамо заборавити себе и увек тражити прилике чак и мале, да покажемо захвалност за добро које смо примили од других; ми морамо тражити прилике да друге охрабримо, и да им својим нежним поступцима и малим делима љубави олакшамо и скинемо њихове терете. Ове промишљене услужности, које почињу у нашој породици, прелазе породични круг и помажу да се увећа општа животна срећа. Занемаривање ових малих дела проузрокује горчину и јад у животу...
„Немогуће је бити у заједници са Христом, а показивати нељубазност према другима и занемаривати њихова права.“ – Темељи срећнога дома, 348.

Петак 15. децембар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Где треба да тражимо прихватање од Бога?

2. Како Исус прашта грешнику? Колико је потпун овај опроштај?

3. Где треба да започнемо своје дело као хришћани и шта то укључује?

4. Ако не успевамо да живимо у љубави и јединству са својом браћом овде, какву наду имамо на будући живот? Како треба да се опходимо према другима?

5. Како можемо да покажемо Божју љубав према другима? О чему сведочи наша нељубазност према ближњима?

Лекција 12   Субота, 23. децембар 2017
ПОТПУНИ У ХРИСТУ

„И да будете испуњени у Њему који је глава сваком поглаварству и власти.“ – Колошанима 2:10.

„Вером у Христа сваки недостатак карактера може да се уклони, свака мрља да се очисти, свака мана да се поправи, свака врлина да се развије.“ – Васпитање, 230.

Предлажемо да прочитате: Минд, Цхарацтер анд Персоналитy 1, 27-37.
Недеља 17. децембар
1. ПОЗВАНИ НА САВРШЕНСТВО
а. Шта смо од Исуса позвани да будемо у овом свету? Матеј 5:48.

„Божји идеал за Његову децу је виши но што и највиша људска мисао може да схвати. 'Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.' Та заповест је и једно обећање. План искупљења садржи наше потпуно избављење од силе сотоне. Христос покајничку душу увек одваја од греха. Он је дошао да уништи дела ђавоља и омогућио је да Свети Дух буде дат свакој покајничкој души да би се сачувала од греха.“ – Жеља векова, 291.
б. Са чијим ликом наш живот треба да буде потпуно усклађен? Римљанима 8:29.

„Идеалан хришћански карактер је сличан Христовом. Као што је Син човечји у свом животу био савршен, тако и Његови следбеници треба да буду савршени у свом животу. Исус је у свему био саздан слично својој браћи. Постао је тело као што смо и ми. Био је гладан, жедан и уморан. Хранио се јелом и крепио се сном. Делио је судбину човека, али је ипак био безгрешни Син Божји. Био је Бог у телу. Његов карактер мора постати наш.“ – Жеља векова, 291.
Понедељак 18. децембар
2. ПОТПУНИ У ХРИСТУ САДА
а. Које охрабрење нам се даје након што искусимо опроштај греха и ново рођење? Колошанима 2:1о.

„Ми никада не можемо достићи савршенство својим добрим делима. Душа која вером гледа у Исуса одбацује своју праведност. Она себе сматра несавршеном, своје покајање недовољним, своју најјачу веру слабом, своју најдрагоценију жртву скромном, и понизно пада на колена у подножју крста. Али, глас јој се обраћа из ризнице Божје Речи. Изненађена, она чује поруку: 'Да будете испуњени у Њему' (Колошанима 2:10). И тако душа налази свој мир. Не мора више да се труди да нађе неку достојност у себи, неко заслужно дело којим би стекла Божју наклоност.“ – Фаитх анд Wоркс, 107, 108.
б. Будући оправдани вером, у ком стању треба да наставимо да ходимо? Колошанима 4:12 (последњи део).

„Господ Исус делује преко Светога Духа, јер је Свети Дух Његов представник. Преко Њега Исус удахњује духовни живот у душу, оживљујући њене снаге на добро, чистећи је од моралне прљавштине, чинећи је прикладном за своје царство. Исус има на располагању велике благослове које жели да излије, богате дарове које жели да раздели људима. Он је дивни Саветник, бескрајан по мудрости и снази; и ако будемо признали силу Његовог Духа, бићемо савршени у Њему. Каква ли је то узвишена мисао! У Христу 'живи свака пунина Божанства телесно. И да будете испуњени у Њему' (Колошанима 2:9,10).“ – Оур Хигх Цаллинг, 152.
ц. Шта Христос, као наш Посредник, никад не престаје да чини за оне који вером пребивају у Њему? Јеврејима 7:25 (последњи део).
„Христос је сада у небеској светињи над светињама и пред Оцем се залаже за нас. Ниједног тренутка Он не престаје да се потпуно поистовећује са својим народом, чије интересе заступа пред Богом. Али иако смо тако заступљени пред Оцем, не смемо се усудити да, превише рачунајући на Његову милост, постанемо безбрижни и равнодушни, попуштајући сопственим жељама и склоностима. Христос није слуга греху. Ми смо потпуни у Њему, примљени у Љубљеноме, само онда ако вером и останемо у Њему.“ – Фаитх анд Wоркс, 107.

Уторак 19. децембар
3. ПРИХВАТЉИВА ПОСЛУШНОСТ ДАНАС
а. Коју суштинску истину о нашим напорима да удовољимо Богу треба да разумемо? Филибљанима 2:12,13.

„Онај ко покушава да досегне небо властитим делима вршећи закон, покушава немогуће. Човек не може бити спасен у непослушности, али његова дела не би требало да буду само његова; Христос треба да ради у њему да хоће и чини оно што Му је угодно. Када би се човек могао спасити властитим делима, могао би у себи наћи некакав разлог за радост. Покушај човека да задобије спасење својом властитом снагом приказан је Каиновом жртвом. Све што је човек у стању да учини без Христа укаљано је себичношћу и грехом; али оно што се чини кроз веру, прихватљиво је Богу. Кад се трудимо да задобијемо небо кроз Христове заслуге, тада душа напредује. Гледајући на Исуса, Зачетника и Свршитеља наше вере, можемо напредовати из снаге у снагу, из победе у победу; јер је Божја милост кроз Христа осигурала наше потпуно спасење.“ – Одабране поруке 1, 349.
б. Чији напори и верске службе нису могле бити од Бога прихваћене и зашто? Лука 18:11,12.

ц. Како су наша добра дела једино прихваћена пред Богом? Јеврејима 7:25.

„Верске службе, молитве, слављење, покајничка признања греха, уздижу се од истинских верника попут тамјана до небеске светиње, но будући да пролазе кроз искварене људске канале, толико су окаљани да пред Богом не могу имати никакву вредност ако не буду очишћени крвљу. Не уздижу се у беспрекорној чистоћи, и ако их Посредник, који се налази с десне стране Богу, не очисти и не изнесе у својој праведности, не могу бити прихватљиви Богу. Сав тамјан из земаљских светиња мора бити обогаћен капима Христове крви која чисти. Он пред Оцем држи кадионицу властитих заслуга у којој нема никакве мрље земаљске покварености. У ту кадионицу Он сакупља молитве, слављење и признања својег народа, те с њима стапа властиту беспрекорну праведност. Тада се тамјан, омирисан заслугама Христове жртве помирења, уздиже пред Богом савршено и у потпуности прихватљив. Тада добијамо натраг милостиве одговоре.“ – Одабране поруке 1, 329.

Среда 20. децембар
4. БИТИ САВРШЕН ДАНАС
а. Боравећи у Христу, са потпуним уверењем да смо прихваћени пред Богом, шта сада треба да радимо? Јеврејима 6:1.

„Нећемо никада моћи да угледамо нашег Господа у миру, ако наше душе нису беспрекорне. Морамо одражавати савршен Христов лик. Као што је велики апостол рекао, морамо доћи 'у меру раста висине Христове.' До таквог стања никад нећемо доћи без усрдних напора. Ако желимо да достигнемо савршенство хришћанског карактера, морамо се свакодневно борити против спољашњег зла и унутрашњег греха.“ – Селецтед Мессагес 3, 148.
б. У нашим најбољим напорима да као верници будемо послушни Богу, где лежи наша способност да то извршимо? ИИ Коринћанима 3:5.

„Христос је наш узор, савршен и свет узор који смо добили да следимо. Никада нећемо бити као узор; али Га можемо опонашати и следити према својим способностима.“ – Yе Схалл Рецеиве Поwер, 369.
„Када се у срцу налази жеља за послушношћу Богу, када се улажу напори у том смеру, Исус прихвата ту намеру и труд као оно најбоље што је човек у стању да понуди, те својом властитом Божанском заслугом надокнађује оно што човеку недостаје.“ – Одабране поруке 1, 367.
„Христос воли своју децу, чак и кад греше... Он их будно посматра, и кад они дају све од себе, обраћајући се Богу за помоћ, будите сигурни да ће таква служба, иако несавршена, бити прихваћена.“ – Селецтед Мессагес 3, 196.
ц. Док напредујемо ка савршенству, шта Свети Дух излива у наше срце? Шта ће нас то навести да чинимо? Римљанима 5:5; И Јованова 3:18.
„Савршенство хришћанског карактера постиже се само непрекидном тежњом хришћанина да помогне другима и да им послужи на благослов.“ – Дела апостола, 415.
„Тамо где има вере, појављују се добра дела. Посећују се болесни, сиромашни су збринути, сирочад и удовице нису занемарени, голи су одевени, гладни су нахрањени. Христос је ходио чинећи добро, и када су људи уједињени с Њиме, они љубе Божју децу, а кротост и истина управљају њиховим корацима.“ – Одабране поруке 1, 381.

Четвртак 21. децембар
5. НАША СИГУРНОСТ СПАСЕЊА
а. Колико је потпун опроштај греха понуђен покајничком грешнику? И Јованова 1:9.

„Кроз жртву принесену у наше име, греси могу бити опроштени у потпуности. Ми не зависимо од онога што човек може учинити; наше је поуздање у ономе што Бог може учинити за човека кроз Христа. Када се у потпуности предамо Богу, и верујемо без задршке, Христова крв чисти нас од свих греха. Савест тада може бити ослобођена од осуде. Кроз веру у Његову крв, сви могу постати савршени у Христу Исусу. Хвала Богу да се ту ради о стварима које су могуће. Ми можемо задобити посвећење. Можемо уживати Божју наклоност. Не треба да се плашимо мислима како Христос и Бог гледају на нас, већ треба да мислимо о томе како Бог гледа на Христа, нашег Заменика... Ономе који се каје и верује Господ показује како Христос прихвата предање његове душе, коју ће обликовати и украсити да буде налик Његовој.“ – Селецтед Мессагес 2, 32, 33.
б. Какву сигурност имамо у Божју способност да нас спаси од греха данас? Јуда 1:24; Филибљанима 1:6.

„Кад Христос влада у нама онда је срце чисто и потпуно слободно од греха. У животу се тада у потпуности открива слава и савршенство онога што Јеванђеље може да учини за човека. Примање Спаситеља доноси савршени мир, савршену љубав и савршену сигурност. Лепота и миомирис карактера Христовог, откривени у животу, представљају потврду да је Бог заиста послао свога Сина у свет да буде његов Спаситељ.“ – Христове очигледне поуке, 383.

Петак 22. децембар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Објасни како речи „будите дакле савршени“ представљају и заповест и обећање.

2. Зашто је Христово посредовање толико важно за нас данас?

3. Шта је потребно да би сва наша дела данас могла бити прихваћена пред Богом?

4. Шта бити савршен данас практично значи за верника?

5. Како данас можемо имати савршену сигурност спасења?