Ljubazni! molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro. (3 Jovanova 1:2)

Лекција 3Субота, 21. октобар 2017
БОЖЈИ ПЛАН ЗА НАШЕ СПАСЕЊЕ

„И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.“ – Јеврејима 9:22.

„Кроз Христа човеку је пружена могућност обнове и помирења. Крст Голготе премостио је јаз који је створио грех.“ – Одабране поруке 1, 349.

Предлажемо да прочитате: Патријарси и пророци, 40-57.
Недеља 15. октобар
1. ПЛАН ИСКУПЉЕЊА ОТКРИВЕН
а. Које обећање о искупљењу је Бог дао Адаму и Еви? И Мојсијева 3:15; Галатима 3:16.

„(Небески анђели) су уверавали Адама и Еву да, и поред њиховог великог греха, неће бити потпуно препуштени сотониној власти. Син Божји се понудио да их својом смрћу искупи од казне коју су заслужили својим прекршајем. Биће им дато извесно време кушања и пробе, па ће покајањем и вером у Христа моћи поново да постану деца Божја.“ – Патријарси и пророци, 44.
б. Која преображујућа благодат је садржана у обећању о искупљењу, и зашто је то неопходно? Галатима 3:14; Јован 3:5.

„Само милост коју Христос усађује у душу рађа у човеку непријатељство према сотони. Без ове благодати која препорађа и обнавља душу, човек би остао сотонин роб – слуга увек спреман да ради оно што му он нареди. Али кад једна душа прихвати нова начела живота онда настаје борба тамо где је до тада владао мир. Снага коју само Христос даје човеку оспособљава га да се одупре насилнику и узурпатору. Свака душа која према греху, уместо љубави испољава гнушање и одвратност, свака душа која страстима које теже да загосподаре њоме пружа отпор и побеђује их, показује тиме да у њој делује оно начело које долази одозго с неба.“ – Велика борба, 446.
Понедељак 16. октобар
2. ОДОБРЕН САМО ЈЕДАН ПЛАН
а. Који је суштински елемент у плану спасења и шта он означава? Јеврејима 9:22; ИИИ Мојсијева 17:11.

„Христос је Јагње које је заклано од постанка света. Многима је било тајна зашто се у старом завету захтевало тако много жртава, зашто је тако много крвавих жртава било положено на жртвеник. Међутим, велика истина која је морала бити уздигнута пред очима људи, уписана у њихов ум и у њихово срце била је да 'без проливања крви не бива опроштење' (Јеврејима 9:22). Свака крвава жртва приказивала је 'Јагње Божје које узе на се грехе света' (Јован 1:29).“ – Оур Хигх Цаллинг, 47.
б. Шта показује да Каин није целим срцем прихватио божански план? И Мојсијева 4:3-5.

„(Каин и Авељ) су знали да приношење жртава у ствари изражава веру у Спаситеља који је самим жртвама сликовито приказан, и признање да за опроштај греха у потпуности зависе од Њега; а знали су исто тако да прилагођавањем том божанском плану предвиђеном за њихово искупљење пружају доказ о свом покоравању Божјој вољи. Без проливања крви није било опроштаја греха; и они су жртвовањем прве младунчади из својих стада имали да покажу своју веру у Христову крв као обећану жртву испаштања и помирења. Осим тога, имали су да приносе Господу и прве плодове земље као жртву захвалности.“ – Патријарси и пророци, 49.
ц. Шта је Бог рекао Каину у погледу божанског плана, и шта је Каин својим одговором открио о себи? И Мојсијева 4:6-8.
„(Каин) је сматрао да су његови лични планови бољи и да ће се Господ сложити са његовим закључцима. Својим приносима није признавао зависност од Христа. Сматрао је да је Бог неправедно и грубо поступио према његовом оцу Адаму када га је истерао из Едема. Сама помисао да преко жртава треба да му стално пред очима лебди грех и да приносећи крв закланог јагњета треба да изрази или призна своју зависност од силе која је изван њега, била је мучење за поносити Каинов дух.“ – Сведочанство за проповеднике, 57.

Уторак 17. октобар
3. САМОПРАВЕДНОСТ ОСУЈЕЋУЈЕ БОЖЈИ ПЛАН
а. Која Исусова парабола илуструје заблуду поуздања у себе ради оправдања? Лука 18:9-14.

„Фарисеј је пошао у храм да се помоли, али не зато што је осећао да је грешник коме је потребан опроштај, већ само зато да би разметљиво истакао своје заслуге и добио похвалу. Он је своју молитву сматрао актом који ће га препоручити Богу.“ – Христове очигледне поуке, 121.
б. Како овај став обезвређује Божју благодат и зашто? Галатима 2:21.

„Фарисеј и цариник представљају две велике групације људи у које се деле сви они који у молитви излазе пред Бога. Њихови први представници била су два прва детета рођена на овом свету. Каин се осећао праведним, и пред Бога изашао само са жртвом захвалницом. Он није признавао ни грех ни потребу за милошћу. Међутим, Авељ је дошао с крвљу која је упућивала на Јагње Божје. Дошао је као грешник, признајући да је изгубљен и да му је једина нада у незаслуженој љубави Божјој. Бог је са одобравањем погледао на његову жртву, а на Каинову није. Осећање да нам је Бог потребан и признавање сопственог сиромаштва и греха први су услов да будемо примљени код Бога.“ – Христове очигледне поуке, 123.
ц. На који начин је овај уобичајени став испољен у скоро свакој лажној религији? Римљанима 10:2,3.
„Највећи део света припада оној групацији поклоника који се поводе за Каиновим примером; јер се скоро све лажне религије заснивају на истом принципу – да човек може обезбедити спасење личним напорима. Многи тврде да људском роду није потребно спасење, него развој – да би се сам могао оплеменити, уздићи и препородити. Као што је Каин мислио да може обезбедити божанско одобравање и приносом који је представљао жртву без крви, тако се и ови надају да ће уздићи човечанство до Божјег узора без жртве испаштања и помирења. Каинов случај показује шта је последица таквог схватања, шта човек неминовно постаје ако се одвоји од Христа. У човеку нема снаге којом би могао сам да се обнови и препороди, јер човечанство не тежи горе ка оном што је божанско, већ доле ка оном што је сотонско.“ – Патријарси и пророци, 51, 52.

Среда 18. октобар
4. БОЖАНСКО ПОРЕКЛО ПЛАНА
а. Шта показује да план искупљења потиче од Бога, а не од човека? И Јованова 4:19.

б. Којим једноставним језиком апостол Павле описује дар искупљења? Ефесцима 2:8.

„Господ је видео наше пало стање; видео је нашу потребу за милошћу и, будући да је љубио наше душе, дао нам је милост и мир. Милост значи наклоност према ономе који је не заслужује, ономе који је изгубљен. Чињеница да смо грешници не одваја нас од Божје милости и љубави, али чини апсолутно нужним испољавање Његове љубави према нама како бисмо могли бити спасени.“ – Одабране поруке 1, 332.
ц. У погледу обећања о искупљењу, чему нас уче хаљине од коже којима је Бог снабдео наше прародитеље? И Мојсијева 3:21; Исаија 61:10.
„За Бога је то част што прима у загрљај љубави грешна људска бића која се кају, чисти их од греха, превија њихове ране и облачи их у хаљине спасења.“ – Пророци и цареви, 455.
„Никакво овоземаљско одело, никакво покривало од смоквина лишћа неће имати на себи они који седају са Христом и анђелима за вечеру свадбе Јагњетове.
„Само плашт правде који је сам Христос обезбедио за нас може нас учинити прикладним да се појавимо у присутности Божјој. Овим плаштом – одећом своје правде – огрнуће Христос сваку верну и истински покајану душу.“ – Христове очигледне поуке, 278.
„Обесхрабрена и духом клонула душо, охрабри се, чак и ако си живела у греху. Немој мислити да ти Бог можда неће опростити преступе и дозволити да Му се приближиш. Бог је у Христу већ учинио први корак. Док си ти још била у побуни против Њега, Он је пошао да те тражи. Срца пуног пастирске нежности и љубави Он је оставио деведесет и девет и пошао у пустињу да тражи ону што се изгубила. Душу, изударану и рањену, душу која је већ на рубу пропасти, Он узима у своје наручје и с божанском љубављу и радошћу носи је у сигуран тор.“ – Христове очигледне поуке, 156.

Четвртак 19. октобар
5. МЕРА БОЖЈЕ ЉУБАВИ
а. Докле досеже помирење које је Бог обећао кроз Христа? Јован 3:16; ИИ Коринћанима 5:19.

„Правилну представу о Божјем карактеру можемо стећи једино дубоким размишљањем о великом плану искупљења. И дело стварања било је испољавање Његове љубави; али бескрајна дубина божанске доброте и саосећања откривају се једино у даровању Христа за спасење палог и изгубљеног људског рода. 'Јер Богу тако омиле свет да је и Сина својега јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.' Тек када је Христос одржао Божји закон и потврдио његову праведност, грешнику је омогућен опроштај. Дарован је најскупоценији дар који је небо могло дати да Бог остане 'праведан и да правда оног који је од вере Исусове.' Захваљујући управо том дару људи су из унижености изазване грехом и понора пропасти уздигнути, да поново постану Божја деца. Тако, каже апостол: 'примисте Духа посиначкога, којим вичемо: Ава, Оче!'“ – В Сведочанство, 692,693.
б. Како је Исус величанствено приказао Божју бригу и љубав за сваког човека? Матеј 18:11-14.

„Исус нас појединачно познаје и дирнут је осећањем наше слабости. Он нас све по имену познаје. Он зна кућу у којој живимо, имена свих који се у њој налазе. Он у одређеним тренуцима даје упутства својим слугама да иду у одређену улицу у одређеном граду, у ту и ту кућу, и нађу једну од Његових оваца.
„Исус тако потпуно познаје сваку душу као да је то једна једина душа ради које је Он умро. Невоља сваке душе погађа Његово срце.“ – Жеља векова, 467.

Петак 20. октобар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Шта би се догодило да нема обећања о искупљењу?

2. Како је план искупљења приказан кроз приношење жртава?

3. Како самоправедност осујећује план искупљења?

4. Како Бог чини први корак у обнављању човека?

5. Колико блиско Бог познаје свакога од нас?

Лекција 4  Субота, 28. октобар 2017
ИСУС ХРИСТОС – НАША ЈЕДИНА НАДА

„Јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.“ – Дела 4:12.

„Христос је једини који је 'узвишен за поглавара и Спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха' (Дела 5:31). 'Јер нема другога имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти' (Дела 4:12).“ – Христове очигледне поуке, 231.

Предлажемо да прочитате: Одабране поруке 1, 215-217.
Недеља 22. октобар
1. БОЖАНСКИ ЗАМЕНИК
а. Шта се догодило истог дана када су Адам и Ева сагрешили? И Мојсијева 3:21.

„За Адама је приношење прве жртве било изузетно болна и мучна церемонија. Морао је подићи своју руку да би одузео живот који је само Бог могао даровати. Тада је први пут видео смрт, а знао је да ни човек ни животиња не би морали умрети, да је он остао послушан Богу. Кад је заклао невину животињу за жртву, задрхтао је при помисли да се због његовог греха мора пролити крв пречистог и безазленог Божјег Јагњета. Тај призор је изазвао у њему дубље и живље разумевање величине његовог преступа који је могао бити отклоњен једино испаштањем и смрћу љубљеног Сина Божјег. И он се дивио неизмерној доброти која је могла дати такав откуп за спас грешника. Звезда наде је заблистала, осветлила тамну и страшну будућност, и спасла га од потпуног очајања.“ – Патријарси и пророци, 46.
б. Како пророк Исаија описује ову замену? Исаија 53:4,5.

„Према Христу се поступало онако како ми заслужујемо да се према нама поступа, зато да би се према нама поступало онако како Он заслужује. Био је осуђен због наших греха, у којима није имао никаквог учешћа, како бисмо ми били оправдани Његовом правдом, у којој нисмо имали никаквог учешћа. Пристао је на смрт која је нама припадала да бисмо ми имали живот који је припадао Нјему.“ – Жеља векова, 12, 13.
Понедељак 23. октобар
2. УСЛОВ ВЕЧНОГ ЖИВОТА
а. Који је услов вечног живота? Матеј 19:16,17.

„Услов за вечни живот и сада је исти онакав какав је одувек био, – управо онакав као и пре пада наших прародитеља: савршено покоравање Божјем закону, савршена праведност. Кад би се вечни живот могао добити под било којим условом друкчијим од овог, изложила би се опасности срећа целог свемира. Тиме би се отворио пут да грех, заједно са бескрајним ланцем зала и несрећа које је проузроковао, постане бесмртан.“ – Пут Христу, 55, 56.
„Христос није умањивао захтеве закона. Речима које се нису могле погрешно разумети Он је покоравање закону истакао као услов вечног живота – исти онај услов који је Адаму био постављен пре његовог пада. Господ ни од једне душе не очекује ништа мање него што је некада очекивао од људи у рају, – савршену послушност и неокаљању праведност. Божји захтеви у завету милости свеобухватни су и потпуно истоветни са онима који су човеку били постављени још у Едему – потпуна усклађеност са законом Божјим, који је свет, праведан и добар.“ – Христове очигледне поуке, 356.
„Као што се у Библији приказују два закона од којих је један непроменљив и вечит, а други привремен и пролазан, тако има и два завета. Завет милости је први пут закључен са човеком у Едему, кад је после учињеног греха дато божанско обећање да ће семе женино стати змији на главу. Тај савез је нудио свим људима опроштај и подршку Божје милости да би убудуће вером у Христа могли да буду послушни. Обећан им је вечни живот под условом да остану верни Божјем закону. На томе су патријарси заснивали своју наду у погледу спасења.“ – Патријарси и пророци, 381, 382.
б. Могу ли људска бића својом снагом испољити савршену послушност? Исаија 64:6.

„Адам је пре свог пада, послушношћу према Божјем закону, могао да обликује беспрекоран карактер. Нажалост, он је то пропустио, а због његовог смо греха и ми наследили грешну природу и не можемо сами, било каквим својим напорима, постати праведни. Будући да смо грешни и несвети, не можемо се савршено покоравати светом Божјем закону. Немамо никакве своје правде којом бисмо удовољили захтевима Божјег закона. Међутим, Христос нам је отворио пут за повратак у изгубљену домовину. Живећи на свету усред истих изазова и искушења с којима се и ми сусрећемо, Он је водио безгрешан живот. Умро је за нас, и сада нам нуди своју правду, док наше грехе преузима на себе.“ – Пут Христу, 56.

Уторак 24. октобар
3. САВРШЕНА ПОСЛУШНОСТ КРОЗ ХРИСТА
а. Какву сигурност имамо кроз Христове заслуге? Јован 15:5; Филибљанима 4:13.

„Искупитељ света, јединородни Син Божји је, својом савршеном послушношћу закону, својим животом и карактером, искупио оно што је падом у грех изгубљено, и омогућио човеку да буде послушан том светом закону праведности који је Адам прекршио. Христос није заменио своје божанство људском природом, већ је удружио божанско и људско; и у људској природи он је својим животом одржао закон у име човека. Греси свих који су примили Христа пребачени су на Њега, и он је у потпуности задовољио Божју правду.“ – Специал Тестимониес он Едуцатион, 21.
„Будући да пали човек својом људском снагом није могао надвладати сотону, Христос се спустио с небеских царских дворова како би му помогао својом обједињеном божанском и људском снагом. Христос је знао да се Адам у Едему, с предностима које је тада поседовао, могао одупрети сотониним искушењима и победити га. Такође је знао да је човеку истераном из Едема, одвојеном од Божје светлости и љубави од времена његовог пада, немогуће властитом снагом одупрети се сотониним кушањима. Како би људима вратио наду и спасио их од потпуне пропасти, Он се понизио и преузео на себе човечију природу да би, преко своје небеске силе уједињене с људскошћу, могао допрети до човека у стању у којем се он налазио. Он палим Адамовим синовима и кћерима даје снагу коју они сами никако не би били у стању да стекну, како би у Његово име могли надвладати сотонина искушења.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Аугуст 18, 1874.
б. Шта је Данило пророковао у погледу Христове праведности? Данило 9:24.

„У Даниловом пророчанству за Христа је записано како ће Он учинити 'да се очисти безакоње и да се доведе вечна правда' (Данило 9:24). Свака душа може рећи: 'Он је својом савршеном послушношћу удовољио захтевима закона и моја се једина нада налази у томе да гледам на Њега као свог заменика и јемца, који је у моје име био савршено послушан закону. Вером у Његове заслуге слободан сам од осуде закона. Он ме одева у своју праведност која удовољава свим захтевима закона. Потпун сам у Њему који доноси вечну праведност.“ – Одабране поруке 1, 379.

Среда 25. октобар
4. ЈАГЊЕ БЕЗ МАНЕ
а. Којим симболом је Јован Крститељ представио Христа народу? Јован 1:29.

„Јован је био дубоко узбуђен кад је видео како је Исус погнут као молилац, преклињао у сузама да Му Отац да знак одобравања. Кад је слава Божја обасјала Христа и кад се чуо глас с неба, Јован је препознао знак који му је Бог обећао. Он је тада знао да је крстио Спаситеља света. Свети Дух је почивао на њему и показујући испруженом руком на Исуса, Јован је ускликнуо: 'Гле, Јагње Божје које узе на се грехе света.'“ – Жеља векова, 91, 92.
б. Шта апостол Петар говори о Исусу Христу? И Петрова 1:18,19.

„'Јер у Њему живи свака пунина Божанства телесно.' Људи треба да схвате да је у голготској агонији страдало и патило Божанство у лицу Исуса Христа, кога је Бог дао за откуп света, да 'стече' Цркву крвљу својом. Величанство неба испаштало је и патило од руку верских занесењака, који су тврдили да су најпросвећенији народ на лицу земље.“ – Коментари библијских текстова, 756.
„Док грешник гледа на Спаситеља који умире на Голготи и схвата божанску природу тог патника, пита се зашто је принесена та велика жртва, а крст упућује на свети Божји закон који је био прекршен. Христова смрт неоспоран је аргумент у корист непроменљивости и праведности закона. Пророкујући о Христу, Исаија каже: 'Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним' (Исаија 42:21). Закон нема снагу да опрости злочинцу. Његова сврха је да укаже на човекове недостатке, како би он могао увидети своју потребу за Оним који ће постати његов заменик, његово јемство и његова праведност. Исус задовољава све грешникове потребе, јер Он је на себе преузео грехе преступника. 'Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо' (Исаија 53:5). Господ је могао изопштити грешника и потпуно га уништити, али одлучио се за план који је захтевао пуно већу жртву. У својој великој љубави Он пружа наду безнадежнима, дајући свог јединородног Сина да понесе грехе света.“ – Тхе Библе Ецхо, Марцх 15, 1893.

Четвртак 26. октобар
5. БОЖАНСКИ ИЗАЗОВ
а. Које питање је Христос упутио својим непријатељима, а на које они нису могли дати одговор? Јован 8:46.

„У свом животу на овој земљи, Христос је развио савршен карактер, показао је савршену послушност заповестима свога Оца. Иако је дошао на свет у људском облику, постао подложан закону, открио људима да носи њихове болести, њихове туге и њихову кривицу, Он није постао грешник! Пред фарисејима је могао да каже: 'Који ме од вас кори за грех?' (Јован 8:46). Ниједна мрља греха није се нашла на Њему. Стајао је пред светом као неокаљано Јагње Божје.“ – Тхе Yоутх'с Инструцтор, Децембер 29, 1898.
б. Како ми можемо бити спасени? Јован 3:16-18.

„Како ћемо се, онда спасти? 'Као што Мојсије подиже змију у пустињи', тако је подигнут и Син човечји и сваки кога је змија обманула и ујела треба да вером гледа на Христа да би живео. 'Гле, Јагње Божје које узе на се грехе света' (Јован 1:29). Светлост која сија с крста открива љубав Божју. Његова љубав нас привлачи к Њему. Ако се не одупиремо овој привлачној сили, бићемо приведени крсту у покајању за грехе који су распели Спаситеља. Тада Дух Божји вером буди нов живот у души. Мисли и жеље се доводе у потчињеност вољи Христовој. Срце и ум се стварају изнова по лику Онога који ради у нама да би све себи потчинио. Тада је закон Божји записан у мислима и срцу, те можемо с Христом рећи: 'Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој' (Псалам 40:8).“ – Жеља векова, 155.

Петак 27. октобар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Објасни стихове из Исаије 53:4,5.

2. Како Библија објашњава људску праведност?

3. Како ми можемо испољити савршену послушност Божјем закону?

4. Шта Христова смрт на Голготи доказује?

5. Који изазов је Христос упутио својим непријатељима?