Ljubazni! molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro. (3 Jovanova 1:2)

Лекција 5    Субота, 4. новембар 2017
ОПРАВДАЊЕ ВЕРОМ

„Оправдавши се, дакле, вером, имамо мир с Богом кроз Господа свог Исуса Христа.“ – Римљанима 5:1.

„Светлост која ми је дата од Бога ставља ову важну тему изнад сваког другог питања у мом уму. Оправдање је у потпуности дело милости и није производ било чега што пали човек може да учини.“ – Фаитх анд Wоркс, 20.

Предлажемо да прочитате: Одабране поруке 1, 373-381.
Недеља 29. октобар
1. УСЛОВИ ОПРАВДАЊА
а. Под којим јединим условом грешник може бити оправдан? Дела 16:31; Галатима 3:11.

„Када Бог помилује грешника, опрости му казну коју заслужује и односи се према њему као да никада није сагрешио, Он га прима у божанско окриље и оправдава га заслугама Христове праведности. Грешник може бити оправдан само кроз веру у откуп дат кроз Божјег љубљеног Сина, који је постао жртва за грехе света на којем је почивала кривица. Нико не може бити оправдан властитим делима, каква год она била. Човек се може избавити од кривице греха, осуде закона и казне за преступ само кроз силу Христове патње, смрти и васкрсења.“ – Одабране поруке 1, 373.
б. Вера је услов под којим Бог опрашта грешнику и оправдава га. Како она делује? Матеј 15:22-28; Марко 9:20-24.

„Бог је нашао за сходно да одреди веру као услов помиловања грешницима – не зато што би се у вери налазила било каква сила којом бисмо заслужили спасење, већ зато што се вера може ухватити за Христове заслуге које су дате као лек против греха. Вера може да истакне Христову савршену послушност уместо грешниковог преступа и издаје.“ – Одабране поруке 1, 352.
Понедељак 30. октобар
2. ПРИМЕР ОПРАВДАЊА – АВРАМ
а. Како је праведност приписана Авраму? Какве заслуге имају дела у задобијању праведности? И Мојсијева 15:1,5,6.

„Нека буде свима јасно и разумљиво да својом заслугом створење није у могућности да оствари ништа у свом положају пред Богом или у Божјем даривању њему. Ако би вера и дела могли било коме да обезбеде дар спасења, онда би Створитељ био у обавези према створењу. Овде лежи прилика да се лаж прикаже као истина. Ако било који човек може да заслужи спасење нечим што ће учинити, онда се он налази у истом положају као и католик који чини покору за своје грехе. То значи да је спасење делимично дуг и може да се заслужи као плата. Ако човек не може никаквим својим добрим делом да заслужи спасење, онда оно мора бити у потпуности дело милости, и човек га прихвата као грешник, јер прихвата Исуса и верује у Њега. Оно је у потпуности бесплатан дар. Оправдање вером је изван сваке полемике. Све расправе се окончавају чим постане јасно да заслуге палог човека у његовим добрим делима никад не могу да му обезбеде вечни живот. Светлост која ми је дата од Бога ставља ову важну тему изнад сваког другог питања у мом уму. Оправдање је у потпуности дело милости и није производ било чега што пали човек може да учини.“ – Фаитх анд Wоркс, 19, 20.
б. На основу Аврамовог искуства, како се правда приписује грешнику? Римљанима 4:1-8.

„Праведност је послушност закону. Закон захтева праведност, и грешник је дужан показати је према закону, али он није у стању да је изврши. Једини начин на који може постићи праведност је кроз веру. Вером може пред Бога изнети Христове заслуге, а Господ послушност свог Сина приписује на рачун грешника. Христова праведност прихвата се уместо човековог неуспеха и Бог прихвата, прашта и оправдава верну душу која се каје, односи се према њој као да је праведна и љуби је као што љуби свог Сина. Тако је вером приписана правда, и помилована душа напредује из милости у милост, из светлости у већу светлост, те може с радошћу рећи: 'Не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа Светог, ког изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашега, да се оправдамо благодаћу Његовом, и да будемо наследници живота вечног по нади' (Титу 3:5-7).“ – Одабране поруке 1, 352, 353.

Уторак 31. октобар
3. ЖЕНА СА ПРОБЛЕМОМ ТЕЧЕЊА КРВИ
а. Шта се десило на Исусовом путу ка Јаировом дому? Марко 5:22-27.

„Кад је Исус пролазио, (несрећна жена оболела од течења крви) пружила је руку и дотакла се само руба Његове хаљине. И у том тренутку је осетила да је исцељена. У том једном једином додиру била је усредсређена вера њеног живота и у истом тренутку су бол и слабост уступили место снази и савршеном здрављу...
„Спаситељ је разликовао додир вере од случајног додира непажљиве гомиле. Такво поуздање није смело проћи, а да не буде запажено. Он је желео да смерној жени упути речи утехе, које ће за њу бити извор радости – речи које ће бити благослов за Његове ученике до краја века...
„Он никоме није пружио прилику за претпоставку да сам додир Његових хаљина доноси исцељење. Исцељење не долази кроз спољни додир са Њим, него кроз веру која се чврсто држи Његове божанске силе.“ – Жеља векова, 328-330.
б. Шта је разликовало обичне додире мноштва људи и додир болесне жене на Његовим хаљинама? Марко 5:28-34.

„Радознала светина која се гурала око Исуса није примила никакво изливање животне силе од додира с Њиме. Али када је јадна и напаћена жена, која је била болесник дванаест година, у својој великој потреби испружила руку и дотакла се руба Његове одеће, осетила је исцељујућу моћ. Њен додир био је додир вере и Христос га је препознао као таквог. Знао је да је из Њега изишла сила... Вера која нас доводи у живи додир с Христом с наше стране мора да укључује највећу наклоност, потпуно поуздање и свеобухватно предање. Та вера ради кроз љубав и чисти душу. Она у животу Христовог следбеника доводи до истинске послушности Божјим заповестима; резултат живе везе с Христом биће љубав према Богу и љубав према људима.“ – Одабране поруке 1, 319, 320.

Среда 1. новембар
4. ИЗЛЕЧЕЊЕ ХРОНИЧНОГ ПАРАЛИТИЧАРА
а. Како је паралитичар одговорио на Господњу заповест? Шта ми можемо научити из његовог примера? Јован 5:1-9.

„Већ из самог библијског записа о томе како је Христос излечио овог болесника, можемо научити нешто о томе како треба веровати у Њега да би нам опростио грехе. Вратимо се на библијски извештај о парализованом човеку из Витсаиде. Тај је патник био сасвим беспомоћан. Својим удовима није се служио већ тридесет осам година, а Исус му ипак наређује: 'Устани, узми одар свој и ходи!' Болесник је могао да каже: 'Господе, послушаћу Твоје речи ако ме излечиш.' Али, не; он то није рекао; верујући у Христове речи, поверовао је да је већ излечен и одмах је покушао да устане. Желео је да хода, и проходао је. Поступио је по Христовим речима, а Бог му је дао снагу; болесник је оздравио.“ – Пут Христу, 45.
б. У чему треба да следимо пример овог човека коме је повраћено здравље? Марко 11:24.

„И ви сте као грешници у сличном положају. Не можете никаквим својим испаштањем избрисати грехе прошлости, не можете променити срце, ни својим напорима постати свети. Али Бог обећава да ће све то Он преко Христа учинити за вас. Верујте у то обећање. Признајте своје грехе и предајте се Богу. Покажите спремност и жељу да Му служите. Чим чврсто одлучите да учините то, Бог ће сигурно испунити на вама своју реч. Ако верујете у то обећање – верујте да су вам греси опроштени и да сте чисти – Бог ће то и учинити. Излечиће вас, као што је и парализованом човеку дао силу да хода кад је поверовао да је излечен. Ако верујете, то ће се стварно и догодити.
„Немојте чекати да осетите како сте оздравили, већ реците: верујем у то. То је тако, не зато што ја то осећам, него зато што је Бог то обећао...
„Услов за испуњење овог обећања је да ваше молитве буду у складу с Божјом вољом. А Божја је воља да нас очисти од греха, да нас учини својом децом и оспособи нас да живимо светим животом. За те се, дакле, благослове можемо молити, веровати да ћемо их примити, и захваљивати Богу што смо их примили. Наша је предност да приђемо Христу који ће нас очистити да бисмо пред Божји закон могли да станемо без стида и гриже савести. 'Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Исусу Христу и не ходе по телу него по Духу' (Римљанима 8:1).“ – Пут Христу, 45, 46.

Четвртак 2. новембар
5. ИСПОЉАВАЊЕ ВЕРЕ
а. Где морамо тражити, како бисмо примили веру? Са којом сврхом нам је она дата? Јеврејима 12:2; Јован 6:29.

„Иако грешник не може да се спасе својом снагом, он ипак мора нешто предузети да би обезбедио спасење. Христос каже: 'Који долази к мени нећу га истерати напоље' (Јован 6:37). Међутим, ми морамо доћи к Њему; и ако се кајемо за своје грехе, морамо веровати да ће нас Он примити и опростити нам. Вера је дар од Бога, али од нас зависи да ли ћемо је оживотворити. Вера је рука којом душа прихвата милост – понуђени Божји дар.“ – Патријарси и пророци, 450.
б. Како Павле објашњава веру? Које даље објашњење нам даје Дух пророштва? Јеврејима 11:1-3.

„Вера није темељ нашег спасења, али она представља велику благодат – око којим видимо, ухо којим чујемо, ногу којом ходимо, руку којом се држимо. Она представља средство, а не циљ. Кад је Христос дао свој живот да спасе грешнике, зашто да се не користимо том благодаћу? Ја се вером хватам за то, и та вера је суштина онога чему се надам, и доказ о ономе што је невидљиво. Ослањајући се на то и верујући, налазимо мир у Господу Христу Исусу.“ – Коментари библијских текстова, 639.

Петак 3. новембар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Шта је неопходно како бисмо били оправдани?

2. Како можемо показати да се оправдање не задобија делима?

3. Коју поуку можемо извући из искуства жене у маси људи која се окупљала око Исуса?

4. Шта је оспособило болесника да прими благослов, а такође оспособљава и нас да примимо благослов?

5. Како можемо примити веру и имати користи од ње?

Лекција 6   Субота, 11. новембар 2017
ВЕРА КОЈА НАС ОПРАВДАВА

„Авраам отац наш не оправда ли се делима кад принесе Исака, сина свог, на олтар? Видиш ли да вера поможе делима његовим, и кроз дела сврши се вера? И изврши се писмо које говори: Авраам верова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божји назва се.“ – Јаков 2:21-23.

„Вера која оправдава увек прво доводи до истинског покајања, а онда и до добрих дела, која су тада само плод те вере.“ – Оур Хигх Цаллинг, 52.

Предлажемо да прочитате: Одабране поруке 1, 362-367.
Недеља 5. новембар
1. ИЗНОШЕЊЕ ОПАСНЕ ИДЕЈЕ
а. Који неуравнотежен поглед на веру и дела је слушкиња Господња тежила да исправи?

„Присуствовала сам састанку на којем је било окупљено много људи. У мојем сну ти си износио тему вере и приписане Христове праведности преко вере. Неколико си пута поновио да дела не значе ништа и да она нису никакав услов. Та тема је била изнесена на такав начин да сам знала како ће људи бити збуњени и неће добити праву слику о вези између вере и дела, па сам стога одлучила да ти пишем. Ти превише жестоко износиш те тврдње. Постоје услови под којима можемо примити оправдање и посвећење, и Христову праведност. Ја знам шта ти желиш да кажеш, али на многе умове остављаш погрешан утисак. Иако добра дела неће спасити ниједну душу, ипак је немогуће да ико буде спасен без добрих дела.“ – Одабране поруке 1, 362.
б. Какву светлост можемо примити из Светог Писма о условима задобијања вечног живота? Матеј 19:16,17,20,21.

Понедељак 6. новембар
2. НЕДОВОЉНОСТ И НЕЕФИКАСНОСТ УСПУТНЕ ВЕРЕ
а. Како Павле објашњава да узгредна вера Божјих следбеника није довољна? Римљанима 10:2,3; Каква је вера њима потребна? Римљанима 10:10.

„Вера која доводи до спасења није успутна вера, није само пуко одобравање разума; она је веровање укорењено у срцу које прихвата Христа као личног Спаситеља, сигурна да Он може спасити свакога ко приђе Богу кроз Њега. Веровати да ће Он спасити друге али не и да ће спасити нас, није истинска вера.“ – Одабране поруке 1, 375.
„Приписивање Христове праведности долази кроз веру која оправдава, и то оправдање је оно за шта се Павле тако ревно трудио.“ – Одабране поруке 1, 380.
б. Шта показује да ли имамо само успутну веру или веру која оправдава? Јаков 2:18.

„Али иако је (верник) оправдан због Христових заслуга, није му допуштено да чини неправду. Вера ради кроз љубав и чисти душу. Вера пупи и цвета и доноси жетву драгоцених плодова. Тамо где има вере, појављују се добра дела. Посећују се болесни, сиромашни су збринути, сирочад и удовице нису занемарени, голи су одевени, гладни су нахрањени. Христос је ходио чинећи добро, и када су људи уједињени с Њиме, они љубе Божју децу, а кротост и истина управљају њиховим корацима. Израз лица открива њихово искуство, а људи се уче од оних који су били с Христом и научили се од Њега. Христос и верник постају једно, и Његова лепота карактера открива се у онима који су живо повезани с Извором силе и љубави. У Христу се налази богата ризница оправдавајуће праведности и милости која посвећује.“ – Одабране поруке 1, 381.
„Многи имају легалну, успутну веру. Они су номинално прихватили Христа као Спаситеља света, али они у својим срцима немају доказ да је Он њихов лични Спаситељ, да је опростио њихове грехе, да имају живу везу са Богом, извором све светлости. Не можете друге учити о Исусу и Његовој праведности, не можете представити Његову ненадмашну љубав и пунину Његове милости, не можете Га описати као све у свему једног хришћанина, као човековог Утешитеља и Водича, ако ваше срце није испуњено Његовом љубављу. Нећете бити у стању да Бога представите као Бога саосећања и љубави ако не можете да кажете: 'Окусио сам и знам да је добар Господ.'“ – Тхе Сигнс оф тхе Тимес, Септембер 2, 1889.

Уторак 7. новембар
3. ВЕРА КОЈА ОПРАВДАВА
а. Када је грешник оправдан вером? У каквом стању треба одржати душу? Дела 16:30,31.

„Признали сте своје грехе и одлучили у свом срцу да ћете их одбацити и потпуно се предати Богу. Пођите сада к Њему и у молитви усрдно затражите да вас опере од греха и да вам да ново срце.“ – Пут Христу, 44.
„Кад се покајнички грешник скрушено понизи пред Богом, признајући Христово испаштање поднесено нас ради, и прихвати то као једину наду и за овај и за будући живот, његови греси се опраштају. То је оправдање вером. Свака душа која заиста узверује, потчињава се потпуно вољи Божјој, каје се искрено и верује у заслуге Спаситељеве крви и жртве, и напредује стално из снаге у снагу, из славе у славу.“ – Коментари библијских текстова, 632, 633.
б. Како апостол Павле описује веру која омогућује оправдање? Галатима 5:6.

„Спасоносна вера је савез на основу кога они који примају Христа ступају у заветни однос са Богом. Истинска вера је живот. Жива вера – то је повећање животне снаге, то је поуздање помоћу кога душа постаје победоносна сила.“ – Жеља векова, 330.
ц. Шта ће ова вера учинити за онога који је поседује? Матеј 21:21.
„Али када се душа прихвати Христа као једине наде у спасење, тада се показује права вера. Та вера наводи онога који је поседује да све склоности своје душе преда Христу; његово разумевање је под контролом Светог Духа, а његов се карактер обликује у складу с божанским узором. Његова вера није мртва вера, већ вера која ради кроз љубав и доводи га да гледа Христову лепоту и стопи се с божанским карактером.“ – Одабране поруке 1, 375.

Среда 8. новембар
4. ПРИМЕР ВЕРЕ КОЈА ОПРАВДАВА
а. Шта доказује да је Аврам имао веру која оправдава, а не само успутну веру? Јаков 2:21-23.

„Апостол Јаков је видео да се при истицању оправдања вером може запасти у опасност, и трудио се да докаже да права вера не може постојати без одговарајућих дела. Истакао је Аврамово искуство. 'Видиш ли' – каже он – 'да вера поможе делима његовим, и кроз дела саврши се вера'. Права вера наводи верника да чини и добра дела. Вером и послушношћу стичу се истинска и драгоцена искуства.
„Постоје веровања која не представљају спасоносну веру. Реч Божја каже да и ђаволи верују и дрхте. Такозвана вера која не ради кроз љубав и не чисти душу, никога неће оправдати... 'Верова Аврам Богу'. Како знамо да је веровао? Његова дела сведоче какве је природе била његова вера, и та вера му је била урачуната у правду.“ – Коментари библијских текстова, 823.
б. Која јасна упутства је Исус често понављао, чак и онима који су открили да су били оправдани вером? Јован 5:14.

„Вера која нас доводи у живи додир с Христом с наше стране мора да укључује највећу наклоност, потпуно поуздање и свеобухватно предање. Та вера ради кроз љубав и чисти душу. Она у животу Христовог следбеника доводи до истинске послушности Божјим заповестима; резултат живе везе с Христом биће љубав према Богу и љубав према људима.“ – Одабране поруке 1, 320.
„Док Бог ради у срцу, а човек предаје своју вољу Богу и сарађује с Њиме, у његовом животу показује се оно што Бог уноси у срце кроз Светог Духа и влада склад између намера срца и животних поступака. Сваки грех мора бити одбачен као мрска ствар која је разапела Господа живота и славе, и верник мора имати искуство сталног напредовања, непрекидно чинећи Христова дела. Благослов оправдања задржава се сталном предајом воље и непрекидном послушношћу.“ – Одабране поруке 1, 380.

Четвртак 9. новембар
5. ИЛУСТРАЦИЈЕ ПРАВЕ ВЕРЕ
а. Шта је трговац био спреман да жртвује како би задобио прави бисер? Шта је представљено правим бисером? Матеј 13:45,46.

„Христова правда, попут чистог белог бисера, нема на себи никакве мане ни мрље. Нема људске руке која би могла да побољша тако велике и драгоцене дарове Божје као што је бисер. Ти дарови су беспрекорни. Међутим, у Христу 'је све благо премудрости и разума сакривено' (Колошанима 2:3).“ – Христове очигледне поуке, 91.
б. Зашто многи не налазе овај изванредни бисер, Христову праведност? Откривење 3:17.

„Има људи који изгледају као да непрестано траже небески бисер. Али и поред тога, они никада не напуштају сасвим своје рђаве навике. Они не умиру себи и сопственом 'ја', да би Христос могао да живи у њима. Стога они никада и не налазе драгоцени бисер. Они у свом срцу нису победили несвето славољубље ни љубав према уживањима и привлачностима овог света. Они нису спремни да узму крст и да иду за Христом путем самоодрицања и жртве. Скоро хришћани, али не сасвим – они изгледају сасвим близу царства небеског, али ипак не могу да уђу у њега. Скоро, али не сасвим спасен, значи не скоро, него сасвим изгубљен.“ – Христове очигледне поуке, 93.

Петак 10. новембар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Иако нисмо спасени својим делима, шта ће бити видљиво у животу оних који су оправдани вером?

2. Шта показује разлику између истинске и номиналне вере?

3. Шта ће права вера учинити за онога који је поседује?

4. Каква важна повезаност постоји између вере и дела?

5. Која велика опасност вреба оне који изгледају као хришћани?