Лекција 3 Субота, 20. јануар 2018.

Јовљево трпљење

„Гле, блажене називамо оне који претрпеше. Трпљење Јовљево чусте.“ – Јаков 5:11 (први део).
„Бог је дозволио да те снађу сва та искушења да би, кад прођеш кроз њих, доносио мирне плодове правде.“ – III Сведочанство, 386.

Предлажемо да прочитате: V Сведочанство, 319-326.
Недеља, 14. јануар
1. НАДА ИЗА ОБЛАКА
а. Како се Јов, с обзиром на то што је био само човек, осећао због својих невоља? Јов 3:1-3,9-11,20-22.
б. О чему сви ми треба да размишљамо у тешким временима? Јов 5:17-19.
„Прави тренутак да верујемо је управо тада кад осећамо да смо лишени Духа. Кад изгледа да густи тамни облаци лебде над душом, управо онда је време да живом вером пробијемо таму и разагнамо облаке.“ – Рани списи, 77.
„Христос прилази свакој рањеној души да би је исцелио. Живот пун лишавања, муке и патње може да буде обасјан драгоценим откривањем Његовог присуства.
„Бог не жели да, због рањеног и сломљеног срца, останемо погнути услед бола који нас тишти. Он хоће да свој поглед управимо горе и сусретнемо Његово драго лице пуно љубави. Спаситељ који благосиља стоји крај многих чије су очи толико обневиделе од суза, да Га и не примећују. Он жели да нас ухвати за руку и подстакне да у Њега гледамо с дечјим поуздањем дозвољавајући да нас Он води. Његово срце је увек отворено за наше невоље, туге и искушења. Он нас је љубио вечном љубављу и окружавао нежношћу и добротом. Срцем се увек можемо ослонити на Њега и размишљати о Његовој доброти дан и ноћ. Он ће уздигнути душу изнад свакодневних туга и невоља и увести је у царство мира.“ – Мисли са Горе блаженства, 13.
Понедељак, 15. јануар
2. ЧИЈЕ СРЦЕ СМО СКЛОНИ ДА ИСПИТУЈЕМО?
а. Зашто је Јов тежио да преиспита своје срце? Приче 26:2; Јов 9:1-4; 10:1,2.
„Животна искуства су у великој мери плод наших властитих мисли и дела.“ – Васпитање, 131.
б. Зашто је паметно да следимо Јовљев пример преиспитивања, када нас снађу неочекиване патње? II Коринћанима 13:5; Псалам 139:23,24.
„Ако би свако испитао и видео који греси леже скривени у његовом срцу и затварају врата Исусу, он би схватио дело које треба да изврши и био би спреман да друге види бољима од себе. Он више не би тежио да извади трун из ока свог брата, док се у његовом сопственом оку налази брвно.“ – Historical Sketches of the Foreign Missions of the Seventh-day Adventists,, 213.
ц. Зашто нас Исус упозорава да не будемо брзи да судимо о узроку туђих патњи? Лука 13:1-5.
д. Објасни Јовљев одговор када су његови пријатељи погрешно проценили његову недаћу. Јов 16:1-3.
„Још једна кап горчине била је додата (Јовљевој) чаши. Његови пријатељи сматрајући да је невоља само казна за грех, нападали су његову израњављену и натоварену душу својим оптужбама да је чинио зло.“ – Васпитање, 140.
„Свет је преплављен безбожношћу, међутим патња и страдање нису увек последица изопаченог начина живљења. Јов нам је у Речи Божјој сасвим јасно приказан као човек кога је сотона, кад му је то било допуштено, изложио тешком кушању и патњама. Непријатељ га је лишио свега што је поседовао - деца су била отргнута од њега, и све породичне везе раскинуте; тело му је за извесно време било прекривено одвратним, љутим ранама и он је страшно патио. Пријатељи који су дошли да га теше, убеђивали су га да је сам својим грешним животом проузроковао све те патње и страдања... Настојећи упорно да га прикажу кривим пред Богом и заслужним Његове казне, доводили су га у још теже искушење, а Бога приказивали у лажној светлости.“ – Коментари библијских текстова, 242.
Уторак, 16. јануар
3. СЛИЧАН БОЖАНСКОМ УТЕШИТЕЉУ
а. Шта треба да научимо из Јовљевог става према пријатељима? Јов 16:4,5.
"Нека ниједан хришћанин не буде опадач своје браће. Сотона је онај који носи овај епитет, он их оптужује пред Богом дан и ноћ; он подстиче непријатеље наше вере да нас клеветају, а наводи и оне који имају исту драгоцену веру да критикују и осуђују једни друге. Ми не треба да учествујемо у његовом делу. Ово су дани искушења и велике опасности; непријатељ душа је на трагу свакоме од нас. Док стојимо одвојени од света, треба заједно да напредујемо у вери и љубави. Уједињени, ми смо снажни; разједињени смо слаби.
„Ми смо позвани да се љубимо као браћа, да будемо племенити, љубазни, стрпљиви, чашћу уздижући један другога.“ – Historical Sketches, 213, 214.
б. Како, попут псалмисте, треба да нађемо утеху када нас ниједно људско биће не разуме нити саосећа с нашим болом и патњом? Псалам 27:10; 73:25,26.
„Свако од нас има, у свом искуству, тренутке дубоких разочарања и крајње малодушности кад мора да испије чашу бола, кад је тешко да верује да је Бог још увек добротвор своје земаљске деце и пун љубави према њима; када немир обузима душу и смрт нам изгледа лепша од живота. У тим часовима многи губе веру у Бога и постају робови сумње и сужњи неверства. Кад бисмо у тим данима могли да разазнамо смисао Божјег провиђења, својим духовним очима, видели бисмо анђеле како се труде да нас спасу од нас самих, да нас доведу на тле које је чвршће од вечних планина, а у нама би заструјала нова вера и нов живот.“ – Пророци и цареви, 110.
„Разматрајући, не мрачна поглавља нашег живота, него испољавања велике Божје милости и Његове непрестане љубави, ми ћемо далеко више изражавати захвалност, него што ћемо се жалити. Говорићемо о верности и љубави Божјој, о Христу као верном, нежном и саосећајном пастиру свога стада које, према Његовој изјави, нико неће отети из Његове руке. Говор срца истинских Божјих верника неће бити себично гунђање и негодовање, него ће се из њих као бистре реке изливати захвалност.“ – VI Сведочанство, 226, 227.
Среда, 17. јануар
4. РАЗВИЈАТИ ТРПЉЕЊЕ
а. Које гледиште нам помаже да развијамо трпљење у искушењу? Јаков 5:10; Плач Јеремијин 3:31-33.
„Живот је непрекидна школа. Докле год је на овом свету, хришћанин мора да се бори против непријатељских утицаја. Провокација и увреда на животном путу свакако ће бити - да бисмо показали своју праву нарав - али ако будемо спремни да све то дочекамо у правом духу, развићемо хришћанске врлине. Ако увреде и ружења подносимо у духу кротости, ако на увредљиве речи одговарамо благо и стрпљиво, а на тлачитељске поступке добротом, то је очевидан доказ да Христов Дух борави у нашем срцу - да се као лозе хранимо соком из живог Чокота. У овом животу ми се као у Христовој школи стално морамо учити кротости и смерности срца; и у дан коначног обрачуна видећемо да су све препреке које смо морали да савладамо, све тешкоће и неугодности које смо морали да подносимо биле само поуке којима смо начела хришћанског живота примењивали у пракси. То ће у нама, ако се исправно држимо, развити карактер сличан Христовом, по чему се хришћанин разликује од оних који живе само за овај свет.
„Да бисмо као Божја деца постали племенити, чисти, свети и неопогањени, морамо да задовољимо високи библијски критеријум. Да би се тај критеријум достигао неопходан је и процес 'обрезивања' и 'кресања'. А како би се тај мучни процес чишћења остварио кад не би било никаквих тешкоћа које треба издржати, никаквих препрека које треба савладати и никаквих изазова који траже наше стрпљење и истрајност? Ова искушења нису нимало безначајни благослови у нашем верском искуству. Она су допуштена с намером да нас учине одлучнијима у задобијању победе. Зато не допустимо да нас такве невоље ометају, обесхрабрују и униште, већ их користимо као средства која је Бог допустио за стицање одлучујућих победа над самим собом.“ – V Сведочанство, 321, 322.
б. Како Библија повезује искушење с трпљењем? Римљанима 5:3,4.
„Господ нас често доводи у различите положаје у животу да би нас подстакао на интензивније напоре у том правцу. У свом провиђењу, Он понекад допушта да доживимо и непријатности да би прокушао наше стрпљење и нашу веру. На тај начин пружа нам поуке како увек треба да се ослонимо на Њега, и одакле треба да очекујемо помоћ кад се нађемо у невољи. Тако стичемо практично познање Његове божанске воље, што нам је неопходно у нашем животном искуству. Управо у најоштријим сукобима са сумњом и страхом, вера постаје јача.“ – IV Сведочанство, 111.
Четвртак, 18. јануар
5. ВАПИТИ У МОЛИТВИ
а. Зашто су данашња искушења значајна за борбу која је пред нама? Захарија 13:9.
„Божја љубав према Његовој деци, за време њиховог најтежег кушања, је исто тако снажна и нежна као и у данима њиховог највећег благостања, али је за њихово добро потребно да прођу кроз огњену пећ. Све што је земаљско у њима мора да изгори да би могли потпуно да одсјајују Христов лик.
„Време невоље и страха, које је пред нама, изискиваће веру која може да подноси муке, одрицања и глад – веру која се неће поколебати иако ће бити тешко кушана. Време милости даје се свима да би се припремили за то време... Онај који није вољан да се одрекне самога себе, да се понизи пред Богом и да се дуго и озбиљно моли за Његов благослов, неће га ни примити. Борити се с Богом – колико мало њих зна шта је то! Колико је мало душа стајало пред Богом, са силном чежњом, улажући до крајности све снаге свога бића! Колико се мало њих, с непоколебљивом вером, држало Божјих обећања кад су таласи очајања, које ниједан језик не може да опише, наваљивали на онога који се молио!...
„Сада треба да се упознамо с Богом и да окушамо Његова обећања. Анђели записују сваку озбиљну и искрену молитву. Радије треба да се одрекнемо себичних задовољстава, него да занемаримо заједницу с Богом. Највеће сиромаштво и самоодрицање с Њим бољи су него сва богатства, части, удобности и пријатељства без Њега. Морамо да нађемо време за молитву. Ако допустимо да световни интереси заокупе наш ум, Бог ће можда да нам да време тако што ће да нам одузме идоле од злата, куће и плодну земљу.“ – Велика борба, 502, 503.
Петак, 19. јануар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Где је Бог у тренуцима кад људи попут Јова пате?
2. Како ја могу да будем крив као и Јовљеви пријатељи?
3. Шта треба да радимо када изгледа као да нема олакшања од наших патњи?
4. Како искушења развијају трпљење?
5. Опиши искуство које нам је потребно у припреми за догађаје послетка.