Лекција 4 Субота, 27. јануар 2018.Лекција 4 Субота, 27. јануар 2018.

Само Богу припада слава
„Не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас. – Титу 3:5 (први део).
„Немамо ништа чиме бисмо могли да се препоручимо Богу, али наше стање потпуне беспомоћности представља разлог да можемо сад и увек да тражимо Његову искупљујућу силу, када је она неопходна.“ – Жеља векова, 297.

Предлажемо да прочитате: Васпитање, 226-233.
Недеља, 21. јануар
1. ПАТЊЕ ЧЕСТИТОГ ЧОВЕКА
а. Опиши врлине којима се Јов одликовао у свакодневном животу. Јов 29:5,8-16.
„Бог у својој Речи даје слику човека који напредује, чији је живот успешан у пуном смислу те речи - човека коме и небо и земља радосно одају част.“ – Васпитање, 127.
б. Коју трајну поуку треба да научимо из Јовљевих искушења? Псалам 34:18,19.
"Људска бића сасвим природно прихватају претпоставку да је велика несрећа показатељ великих преступа и тешких греха; али таквим мерењем карактера људи често испољавају погрешно схватање. Ми не живимо у времену кад се за грех одмах плаћа казна. Живећи заједно, добри и зли су помешани, и несреће похађају све. Понекад људи пређу граничну линију Божје заштите, и онда сотона испољава своју моћ над њима, а Бог не интервенише. Јов је био болно и тешко погођен, а његови пријатељи су упорно настојали да га осведоче да су све његове патње биле последица његовог греха, и навели су га да се осећа осуђеним. По ономе што га је задесило они су га приказали као великог грешника.“ – Коментари библијских текстова, 241, 242.
Понедељак, 22. јануар
2. ПОЗИВ НА БУЂЕЊЕ
а. Иако је Јовљева савест била чиста, а његов живот честит, шта је Бог желео да Његов верни слуга научи? Јов 38:1-7; 39:34,35.
„Сваки отворени цвет, сваки лист са својим нежним жилама сведочиће вам о бескрајној вештини великог Уметника. Масивне стене и високе планине, које се подижу у даљини нису последице случаја. Оне тихо говоре о Ономе који седи на престолу свемира - високом и узвишеном... Сви Његови планови су савршени. На какво страхопоштовање и на какву побожност би Његово име требало да нас надахне?!“ – Our High Calling, 251.
б. Како је Јов одговорио на Божји позив на буђење? Како треба да одговоре сви који су, попут Јова, неправедно оклеветани и несхваћени до окрутности? Јов 39:36-38; 42:6.
„Поједини кратковиди и посве неискусни пријатељи нису у стању да у својој ограничености схвате осећања онога који је у делу спасавања свом својом душом веома дуго и нераскидиво везан за Христа. Његове побуде и поступке погрешно су тумачили и они који се сматрају његовим пријатељима, све дотле док није био принуђен да се као Јов најусрдније моли: 'Спаси ме од мојих пријатеља'. Бог је у Јовљевом случају узео ствар у своје руке. Његово стрпљење било је тешко кушано; али кад је Бог проговорио нестало је све његове мрзовољности. Оправдавање самог себе, које му је било неопходно да би се одупро осуди својих пријатеља, пред Богом који никад и ни у чему не греши, није било потребно. Када је Господ рекао Јову: 'Опаши се сада као човек, ја ћу те питати, а ти ми казуј', патријарх је препознао божански глас, и свестан своје грешности, у души се сагнуо пред Богом рекавши смерно: 'Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу.'“ – III Сведочанство, 473, 474.
„Живимо у опасним временима. Адвентисти седмог дана исповедају да су Божји народ који држи Његове заповести, али они губе свој верски дух. Тај дух поштовања пред Богом учи људе како приступити своме Створитељу – у светости и страхопоштовању кроз веру – не сами у своје име, већ кроз Посредника. На тај начин човек остаје чврсто утемељен, независно од околности које могу да га задесе.“ – Notebook Leaflets, 1, 121.
Уторак, 23. јануар
3. БОЖЈА ИЗОБИЛНА БЛАГОДАТ
а. Шта треба да научимо из Божјег коначног суда о Јову и његовим пријатељима? Јов 42:7-9.
б. Шта је Бог тада учинио за Јова? Јов 42:10-17; Псалам 66:10-12.
„И Јов се из највећих дубина очајања и малодушности уздигао до висина чврсте вере у милост и спасоносну силу Божју...
„И кад је Јов за тренутак угледао свога Творца, згрозио се над собом и покајао у праху и пепелу. Господ га је тада благословио, тако да су последње године његовог живота биле најсрећније.“ – Пророци и цареви, 111.
ц. Зашто Јовљев став треба да надахне сваког хришћанина? Јаков 5:11; Ефесцима 2:8-10.
„Они који живе у присној заједници са Исусом најбоље познају слабости и грехе човечанства, а њихова једина нада почива на заслугама распетог и васкрслог Спаситеља.“ – Велика борба, 383.
„По свом божанском реду, у својој наклоности према нама, коју нисмо заслужили, Господ је одредио да добра дела треба да буду награђена. Ми смо прихваћени једино захваљујући Христовим заслугама, а дела милости - дела љубави која чинимо – представљају плодове вере и она нам доносе благослов. Људи ће бити награђени према својим делима. Управо миомирис Христових заслуга чини наша добра дела прихватљивим у Божјим очима, као што нас управо благодат оспособљава да чинимо добра дела, за која примамо награду од Бога. Наша дела сама по себи и сама од себе не приписују нам се у заслугу. Кад будемо учинили све што смо могли да учинимо, и даље ћемо себе сматрати залудним слугама. Ми не заслужујемо никакву захвалност од Бога. Ми смо само учинили оно што је била наша дужност да учинимо, а добра дела свакако нисмо могли да учинимо снагом своје грешне природе.“ – The Review and Herald, January 29, 1895.
Среда, 24. јануар
4. УЗДИГНУТИ ХРИСТА
а. Шта можемо да схватимо о Јовљевим духовним потребама (или било које друге особе), чак иако је он био толико частан? I Петрова 1:18,19.
„Верске службе, молитве, слављење и покајничка признања греха уздижу се од истинских верника, попут тамјана, до небеске светињ. Но будући да пролазе кроз искварене људске канале, толико су окаљани да пред Богом не могу да имају никакву вредност ако не буду очишћени крвљу. Не уздижу се у беспрекорној чистоћи, и ако их Посредник, који се налази с десне стране Богу, не очисти и не изнесе у својој праведности, не могу бити прихватљиви Богу. Сав тамјан из земаљских светиња мора да буде обогаћен капима Христове крви која чисти.“ – Одабране поруке 1, 329.
„Што више Христовог Духа имамо у себи, то ћемо више бити понизни. Када Христа будемо видели у правом светлу, са наших усана неће се отети ниједна реч самоузвишења. Када је Бог Јову приказао своје величанство, Јов је престао са самооправдавањем. Он је увидео своју грешност, и понизио се пред Божјом чистотом и светошћу. 'Зато поричем', рекао је, 'и кајем се у праху и пепелу' (Јов 42:6). Ипак, Бог кроз перо надахнућа Јова представља као праведног и честитог, као онога који се боји Бога и уклања од зла. 'Нема онаквог човека на земљи' (Јов 1:8).“ – The Signs of the Times, August 11, 1898.
б. Како знамо да је Јов веровао у Христа као свог Спаситеља? Јов 19:25-27. На коју надахнуту одлуку то треба да наведе свакога од нас?
„Додељени су ти драгоцени часови милости у којима треба да изградиш исправан карактер... Дато ти је време за искупљење. Ти ниси у стању да сопственим силама одбациш све мане и заблуде; оне су у теби расле годинама јер их ниси видео у свој њиховој гнусоби, нити их одбацио у сили Божјој. Мораш у живој вери да се ослониш на моћну руку која може да те спаси. Понизи своје јадно, гордо и самовољно срце пред Богом; поклони се дубоко и падни пред Његове ноге у својој грешности. Посвети се делу припреме. Не мируј све док не будеш могао да кажеш: 'Мој Искупитељ живи, и зато што Он живи, живећу и ја.'“ – II Сведочанство, 93.
Четвртак, 25. јануар
5. ПОУЗДАЊЕ У БОЖЈУ ДОБРОТУ
а. Какав став нам даје снагу да следимо Јовљев пример вере, чак и када су изгледи мрачни? Јов 13:15,16.
„Ми можемо да ходимо по виђењу докле год је то могуће, али кад више не будемо у стању да јасно видимо пут, тада треба своју руку да ставимо у руку небеског Оца и да се препустимо Његовом вођству. Постоје ванредне ситуације у животима свих нас, у којима не можемо да се ослонимо на вид, нити да верујемо сећању или искуству. Све што можемо је да једноставно верујемо и чекамо. Ми треба да поштујемо Бога и да Му верујемо јер је Он наш небески Отац.“ – Manuscript Releases 19, 186.
„Да ли лако подлежете мрачним слутњама и крајњој малодушности? Немојте страховати ни у најцрњим данима кад све изгледа изгубљено. Имајте веру у Бога.“ – Пророци и цареви, 112.
б. Како Јовљева животна прича илуструје оправдање вером, и како ова тема треба да се одражава у нашем животу? Римљанима 5:1-5; Титу 3:3-7.
„Божје проверавање можемо да издржимо само ако се поуздамо у Христову снагу и праведност. Мораћемо да васпитамо свој ум, и да се изнова и изнова сећамо да Христова рука почива над нама. Са Његових божанских усана потекле су речи: 'Без Мене не можете чинити ништа'; али кроз Христа можемо све. Није на нама да одредимо пут којим ћемо да идемо; али ако све што нам се дешава прихватимо као Божје провиђење, чак ће и наша искушења да изграде трпљење; стога не морамо да потонемо у обесхрабрење док вером гледамо у Исуса.“ – The Signs of the Times, March 28, 1892.
Петак, 26. јануар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Зашто и ја могу бити у опасности да погрешно протумачим случај особе која пати и страда?
2. Шта је скоро потпуно нестало у служби Богу, а толико је неопходно?
3. Шта је Јова тргнуло из његове беде?
4. Зашто је толико важно ослањати се на божанског Искупитеља?
5. У колико год да смо тешкој ситуацији, шта увек треба да имамо на уму?