Лекција 12 Субота, 24. март 2018.Лекција 12 Субота, 24. март 2018.

Од Ихавода до Евенезера
„И вапи Самуило Господу за Израиља, и услиши га Господ.“
– I Самуилова 7:9 (последњи део).
„Самуило је тежио да Израиљцима предочи чињеницу да они сами морају да учине нешто како би осигурали божанску наклоност. Они морају да се покају за своје грехе и да се одрекну идола.“ – The Signs of the Times, January 26, 1882.

Предлажемо да прочитате: Патријарси и пророци, 616-626;
IV Сведочанство, 491-493.
Недеља 18. март
1. НЕСРЕЋА СЕ НАДВИЛА НАД ИЗРАИЉЕМ
а. Због ког дара је верни Самуило постао чувен? I Самуилова 3:19,21.
б. Иако се Илије у понизности повиновао укору упућеном његовом дому, како је Бог гледао на целу ствар? Проповедник 8:11.
„Илије није показао плодове правог покајања. Признао је кривицу, али се греха није одрекао. Господ је годинама одлагао најављену казну. За то време је могло много да се учини да се искупе грешке из прошлости, али стари свештеник није ништа одређено предузимао да би одстранио зло које је каљало Господњу светињу... Али као што су некада свештеници мало важности придавали Божјим опоменама, тако их сада ни народ није схватао озбиљно. Чак и околни народи, који су били добро упознати са неправдом која се отворено чинила у Израиљу, постадоше још смелији у свом идолопоклонству и злим делима. Они нису осећали да су криви за своје грехе, као што би то био случај да су Израиљци истрајали у својој честитости. Међутим, дан освете се приближавао. Божји ауторитет био је омаловажен, а Његова служба занемарена, те је Бог морао да се умеша како би сачувао част свог имена.“ – Патријарси и пророци, 617, 618.
Понедељак 19. март
2. ПОЗИВАЊЕ НА СИМБОЛ
а. Какву безумну одлуку су донели Израиљци, у тренутку слабог духовног стања, и ко је за то био одговоран? I Самуилова 4:2,4.
„Израиљци су кренули у овај ратни поход (у битку против Филистеја) не питајући Бога за савет и не тражећи помоћ првосвештеника или пророка. 'А Филистеји се уврсташе према Израиљу, и кад се отвори бој, разбише Филистеји Израиља, и изгибе их у боју у пољу око четири хиљаде људи' (I Самуилова 4:2). А кад се разбијена и потучена војска вратила у логор, 'рекоше старешине: Зашто нас данас разби Господ пред Филистејима?' (I Самуилова 4:3). Народ је био зрео да прими Божју казну. Ипак, нису увиђали да су њихови греси проузроковали ту страшну несрећу.“ – Патријарси и пророци, 618.
„Уместо да признају и оставе грехе који су их довели до пораза, (Израиљци) су сада покушали другим средствима да дођу до победе. Сетили су се Божјег ковчега. Каква чуда су се догодила када су га свештеници пред народом унели у Јордан? Како се његова вода раздвојила остављајући сигуран пут за пролазак великом мноштву? Сетили су се и како је ковчег у свечаној тишини ношен око Јерихона седам дана, и како су се затим, с оглашавањем труба и уз вику људи, велики зидови срушили на земљу.
„Присећање на те славне победе надахнуло је све Израиљце новом надом и храброшћу.“ – The Signs of the Times, December 22, 1881.
б. Шта сведочи о томе да Израиљци нису правилно схватили значај ковчега? Како и ми данас можемо да паднемо у исту замку? I Самуилова 4:5.
„(Израиљци) су заборавили да ковчегу завета светост даје само Божји закон, који се у њему налазио; да присуство ковчега може да им донесе срећу и напредак само ако се покоравају Божјем закону...
„Ипак, и данас код многих може да се види иста заслепљеност и непажња... Бог је савременом Израиљу дао опомене, савете и укоре, како би их довео до покајања и преображаја живота. Међутим, све ово превише често оставља само тренутни утисак. Особа којој су упућене опомене врло брзо се враћа својим путевима... Једно је признавање захтева Божјег закона, а сасвим друго верна и драговољна послушност свим његовим захтевима.“ – The Signs of the Times, December 22, 1881.
Уторак, 20. март
3. НЕУТЕМЕЉЕНО ПОВЕРЕЊЕ
а. С каквим поштовањем су Филистеји гледали на ковчег? Какав је био исход битке? I Самуилова 4:6,10. Зашто ковчег Израиљу није био од помоћи?
„(Израиљци) су превидели разлику између божанског присуства обећаног послушном и верном народу, и ковчега, који је био само симбол тог присуства. Зато су, с поуздањем, од ковчега тражили оне благослове које је само Бог могао да им да. Они нису увидели потпуну разлику између духовног стања Израиља, у време када је Бог за њих чинио велика чуда, и свог садашњег духовног стања.
„Они су тада ходили у послушности Богу. Ковчег су носили свети људи, у складу са Његовом изричитом заповешћу, и Заповедник војске Господње ишао је пред спремиштем Његовог закона. Тада их је Његова рука избавила. Међутим, они су сада следили своје сопствене планове, који су били у супротности с божанским саветом и ауторитетом. Ковчег су носили неваљали људи, осуђени на пропаст. Сотона је толико заслепео народ да мисли како може да наведе Бога да се бори за њих, док их је закон испод престола милости осудио на пораз, несрећу и смрт!“ – The Signs of the Times, December 22, 1881.
„Господ је дозволио да непријатељи отму ковчег, како би Израиљцима показао да је неразумно веровање у сам ковчег - симбол Његовог присуства, док су скрнавили заповести које су биле чуване у њему. Господ је желео да их понизи тиме што ће од њих да уклонити ковчег - 'снагу и поуздање ' којим су се хвалили.“ – Spiritual Gifts, 4а, 106.
б. Који губици су представљали врхунац ове несреће и пораза? I Самуилова 4:11,15-22.
„Господ је оштро казнио свој народ, Израиљ, откривајући њихово лицемерје и укоравајући њихову дрскост. Тиме је, на страницама историје, свим наредним поколењима оставио сведочанство да преступи оних који се називају Његовим народом неће проћи некажњено. Што је веће познање Божје воље, то је већи грех оних који је занемарују. Да би се Његово име уздигло и поштовало на земљи, Бог не зависи од људи. Он прихвата напоре оних који у вери и понизности ходе пред Њим, али одбија све оне који ходе путем неправедника док тврде да служе Њему.“ – The Signs of the Times,December 22, 1881.
Среда, 21. март
4. ОДГОВОРНОСТ ПРЕД БОГОМ
а. Које озбиљно упозорење о начину на који се историја понавља, а из осуде која је снашла Илијев дом, треба да привуче нашу пажњу? Матеј 7:19,23; Исаија 58:1.
„За првосвештеника Илија може да се каже да је био племенит, љубазан и благ, истински заинтересован за Божју службу и напредак Његовог дела; човек усрдне молитве. Никада се није противио Божјој Речи, али му је озбиљно недостајала чврстина карактера и одлучност да осуди грех, а праведно казни преступника. Због тога Бог није могао да се ослони на њега да израиљски народ одржи чистим. Он својој вери није додавао врлине храбрости и снаге да одлучно, у правом тренутку и на правом месту каже: 'Не.' Грех је грех, а правда је само правда. Труби се мора дати сасвим јасан и одређен звук. Ми живимо у времену страшне безбожности. Ако људи на одговорним положајима не буду широм отворили очи, служење Богу изродиће се у обичну форму. Данас није време да будемо себични - да било ко гледа само своје личне интересе. Ни једој речи коју је Бог изговорио, не сме да се допусти да падне на земљу – да јој се не посвети одговарајућа пажња.
„Поједини чланови у Батл Крику, иако декларативно верују у Сведочанства, практично их бацају под ноге. Веома су малобројни они који те књиге читају с интересовањем, а још је мање оних који живе по њима. У служење Богу све више се увлачи попуштање себи, охолост, мода и хвалисаво разметање. Бог тражи људе одлучне и делотворне; људе који неће моћи да гледају како се подижу идоли и уносе гнусобе, а да не подигну глас свој као труба указујући народу на његова безакоња и дому Јаковљеву на његове грехе.“ – IV Сведочанство, 492.
„Опомене и укори не дају се адвентистима седмог дана зато што они живе нечаснијим животом од хришћана који припадају црквама по имену, нити пак зато што су њихови поступци гори од поступака оних адвентиста који се не покоравају Божјем закону, него зато што они имају велику светлост и што су преко своје вере постали изабран народ Божји који у свом срцу носи Његов закон.“ – II Сведочанство, 503.
б. Будући да је Филистеје задесило проклетство због крађе симбола Бога коме се нису клањали, колико времена је прошло док нису вратили ковчег? После колико времена су Израиљци поново почели да цене вредност светог симбола? I Самуилова 6:1; 7:1,2.
Четвртак, 22. март
5. ЧУДО МИЛОСТИ
а. Који усрдни позив је Самуило упутио народу Израиља и како су дивне биле његове последице? I Самуилова 7:3,6.
„На самом почетку своје службе, судије у Израиљу – иако још посве млад, Самуило је на свеопштем сабору у Миспи позвао народ на дубоко кајање пред Богом у посту и молитви. Најсвечаније им је пренео озбиљно сведочанство из Божјих уста, а они су почели да увиђају у чему се налази њихова снага.“ – IV Сведочанство, 492, 493.
б. Шта треба да научимо из Божје испољене милости према понизном Израиљу? Зашто, попут њих, треба да преиспитујемо своја срца? I Самуилова 7:7,10,12.
„Стање Божјег народа данас слично је стању идолопоклоничког Израиља. Многи који носе хришћанско име, осим Госпуду служе и другим боговима. Наш Творац захтева од нас да будемо посвећени и одани само Њему. Све што тежи да умањи нашу љубав према Богу, или што стоји на путу нашој служби Њему, постаје наш идол. Неком је идол земља, неком кућа, а неком привредна добра. Пословни подухвати предузимају се с ревношћу и преданошћу, док се служби Богу даје друго место. Породична служба је запостављена, а на тајну молитву се заборавља. Многи тврде да се према својим ближњима односе правично, и чини се да осећају да, радећи тако, испуњавају све своје дужности. Међутим, није довољно држати само последњих шест заповести. Треба да волимо Господа, нашег Бога, целим срцем. Ништа мање од послушности свакој заповести, ништа мање од љубави према Богу на првом месту, као и једнако снажна љубав према ближњима, не може да задовољи захтеве божанског закона.“ – The Signs of the Times, January 26, 1882.
Петак, 23. март
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Зашто није довољно прихватити укор?
2. Зашто присуство ковчега завета није било од помоћи на бојном пољу?
3. Које је било значење речи „Ихавод“ у историји Израиља?
4. Илије је био човек молитве; шта му је ипак недостајало у духовном искуству?
5. Како је и нама – попут Израиља – потребно искуство Миспе данас?