Ljubazni! molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro. (3 Jovanova 1:2)

Лекција 11 Субота, 17. март 2018.Лекција 11 Субота, 17. март 2018.

Посвећено дете
„По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.“ – Приче 20:11.
„Самуила је Господ прихватио од његовог најранијег детињства, зато што је његово срце било чисто. Он је био дат Господу - доживотно посвећен Његовој служби - а Он га је учинио оруђем погодним за преношење светлости.“ – Савети за родитеље, учитеље и студенте, 446, 447.

Предлажемо да прочитате: Патријарси и пророци, 609-615.
Недеља, 11. март
1. ПОЗВАН У СЛУЖБУ
а. Шта је Самуило радио у свом новом дому - у храму? I Самуилова 2:11,18. Шта је Ана чинила за Самуила и како ју је Господ благословио? I Самуилова 2:19-21.
„Било је уобичајено да Левити не ступају у званичну службу док не наврше двадесет и пет година, али је Самуило био изузетак од овог правила. Сваке године су му биле повераване све важније дужности, и још као дете носио је ланени оплећак, као знак да је посвећен за службу у светињи. Иако је био сасвим млад, кад је доведен да служи у светињи, Самуило се одмах прихватио дужности у служби Божјој, у складу са својим могућностима. Те дужности су у почетку биле врло скромне и нису увек биле пријатне, али их је он испуњавао што је боље могао и драге воље.“ – Патријарси и пророци, 607.
„Чак и када је била одвојена од свог детета, брига ове верне мајке није престала. Он је био предмет њених молитава. Сваке године му је правила мали огртач, а када је са својим мужем долазила да принесе годишњу жртву, доносила га је као доказ своје љубави. Сваком шаву на огртачу додавала је и молитву да он буде непокварен, племенит и истинит. Није тражила да буде велики, већ се искрено молила да буде добар.“ – The Signs of the Times, November 3, 1881.
Понедељак, 12. март
2. С ИЛИЈЕМ И ЊЕГОВОМ ПОРОДИЦОМ
а. Шта је записано о Самуилу, у његовој младости? I Самуилова 2:26. Каква је био однос између детета Самуила и првосвештеника Илија?
„Самуило је био поверен Илијевој бризи, а љупкост његовог детињег карактера изазвала је у старом свештенику топлу наклоност. Малишан је био љубазан, великодушан, послушан и пун поштовања. Ожалошћен због отпадништва својих синова, Илије је налазио мир, утеху и благослов у присуству свог малог штићеника. Самуило је био услужан и одан, а чак ни отац не би своје дете толико волео колико је Илије волео Самуила. Било је нечег необичног у томе што се између највишег народног судије и једног детета родила тако топла наклоност. Кад год би остарелог Илија обузела немоћ, или би га гризла савест због рђавог понашања његових синова, он се обраћао Самуилу да га теши.“ – Патријарси и пророци, 606, 607.
б. Иако је млади Самуило живео у Илијевим просторијама, шта треба да научимо о тамошњем окружењу? Које озбиљно упозорење је дато Илију? I Самуилова 2:12,22,27-31.
„Самуилова младост протицала је у свечаној служби Богу, у светињи; међутим, чак ни овде он није био слободан од злих утицаја грешних примера. Илијеви синови су у светим списима описани као 'неваљали'. Они се нису бојали Бога, нити поштовали свог оца, али Самуило није тражио њихово друштво нити је следио њихове зле путеве. Он се непрекидно трудио да буде оно што је Бог од њега захтевао. То је преимућство сваког младог човека. Богу је мило кад се чак и мала деца посвете Његовој служби; они не треба да се обесхрабрују у својим напорима да постану хришћани...
„Најмање дете, које има љубав и страх Божји, веће је пред Богом од најспособнијег и најученијег човека који занемарује спасење.“
„Упркос томе што се људи позивају на верност бројним владарима, цео људски род служи једном од двојице господара – Кнезу светлости или кнезу мрака. Самуило је служио првом, а Илијеви синови потоњем.“ – The Signs of the Times, November 3, 1881.
Уторак, 13. март
3. ПОСЛУШНОСТ САМО КАО ПУКА МОГУЋНОСТ?
а. Опиши Илијев проблем и како и ми можемо бити криви за понављање исте грешке, у наше време. I Самуилова 2:22-25; Исаија 3:12 (први део).
„Илије је ревно укоравао грехе и заблуде народа; понекад, као у Анином случају, и неправедно, али греси његових синова чинили су му се мање увредљивим од греха других. У својој превеликој наклоности, према њима он је увек био спреман да нађе изговор за њихове грехе.“ –The Signs of the Times, November 24, 1881.
„Илије је своју децу поучавао Божјем закону и пружио им добар пример својим животом, али самим тим није у потпуности извршио своју дужност. Бог је од њега с правом захтевао да их, као отац и свештеник, спречи у спровођењу њихове изопачене воље. Он је то пропустио да учини.“ – The Signs of the Times, November 10, 1881.
„(Илије) није подстицао послушност.“ – The Review and Herald, August 30, 1881.
б. Шта треба да схватимо кад код своје деце препознамо духовну слабост? Приче 26:2; V Мојсијева 6:6,7.
„У сваком искреном хришћанском срцу јавља се питање: 'Зашто, о зашто, у земљи Библија и хришћанског учења, непријатељ душа може да влада толико моћно и необуздано?' Узрок је очигледан - родитељи занемарују своју свечану одговорност. Они нису истрајни, упорни и верни у васпитавању своје деце за Бога, обуздавајући њихове грешне жеље и захтевајући послушност родитељском ауторитету, чак ни у раном детињству.“ – The Signs of the Times,
November 3, 1881.
„Мајка не сме ни у једном тренутку да допусти детету да буде надмоћније, а како би одржала ауторитет није нужно да посеже за оштрим мерама; циљ може да постигне чврстом, доследном руком и љубазношћу која уверава дете у мајчину љубав...
„Деци никада не треба допуштати да показују непоштовање према родитељима. Самовољи не треба допустити да прође без укора. Дететова будућа добробит захтева чврсту дисциплину која је истовремено и нежна и пуна љубави.“ – Child Guidance, 83.
Среда, 14. март
4. ДОСТОЈАН ВИСОКОГ ПОЗИВА
а. Насупрот примеру Илијевих синова, шта свако дете може да научи из искуства малог Самуила у храму? Приче 20:11; Псалм 71:17.
„Деци би рад изгледао много пријатнији и часнији, кад би их родитељи учили да су њихове ситне свакодневне дужности у ствари пут који им је Бог одредио; школа у којој треба да се обуче како би могли верно и успешно да обављају службу. Испуњавање сваке дужности, као Господу, заодева лепотом и најскромније занимање и повезује раднике на земљи са светим бићима која на небу творе Божју вољу.“ – Патријарси и пророци, 607.
б. Зашто начин на који је Самуило био чудесан сведок остарелом Илију може нама да буде надахнуће, и како је то једино било могуће? II Коринћанима 2:14-17.
„Док је Илијево срце било пуно бриге и жаљења због злих путева његове деце, он је налазио олакшање и утеху у честитости и посвећености младог Самуила. Његова спремност да помогне и чврста верност олакшавале су терет свештеника опхрваног бригом. Илије је волео Самуила; видео је да на њему почивају Божја милост и љубав...
„Како је Самуило растао, брига његових родитеља постајала је све израженија. Многе молитве су принесене како он не би био затрован злом које је пратило Илијеве синове.“ – The Signs of the Times, December 15, 1881.
ц. Објасни величанствени Божји позив Самуилу. I Самуилова 3:1-10.
„Када је имао само дванаест година, Анин син је добио нарочити задатак од Свевишњег... Три пута је Самуило био позван и сва три пута је одговорио на исти начин. Тада је Илије разумео да је тајанствени позив био заправо Божји глас. Каква осећања су у том тренутку прожела првосвештениково срце! Бог је заобишао свог изабраног слугу, старца седе косе, како би разговарао са дететом.“ – The Signs of the Times, December 15, 1881.
Четвртак, 15. март
5. ВЕСТ ОД КОЈЕ ЗВОНЕ УШИ
а. Коју вест је Бог дао Самуилу и како се дечак осећао док ју је преносио? I Самуилова 3:12-15.
„Самуилу нису била непозната зла дела Илијевих синова, али је ипак био испуњен страхом и чуђењем што му је Бог поверио тако страшну вест. Он се ујутро пробудио и радио своје уобичајене послове, али је његово младо срце притискао тежак терет. Како је усрдно тежио за саосећањем и саветом својих родитеља, у том тешком часу! Господ му није заповедио да открије Његову страшну осуду Илију или његовим синовима; стога није ништа говорио и избегавао је Илијево присуство, колико год је то било могуће. Плашио се да га неко питање не примора да објави божанску пресуду ономе кога је изузетно волео и поштовао.“ – The Signs of the Times, December 15, 1881.
б. Учтив и послушан, као увек дотад, шта је Самуило ускоро морао да учини? Шта треба да имамо на уму док размишљамо о тој вести? I Самуилова 3:18.
“У сваком веку, Божје казне су походиле земљу зато што су људи преступали Божји закон. Шта онда можемо да очекујемо данас, док посматрамо безбожност која преовладава?... Многе признате вође, у цркви и држави, преступају закон који Бог сматра светим као и свој престо и своје име, и уче друге да то исто чине… Време је да сам Бог одбрани свој ауторитет на земљи… Он уклања своје заштитничко провиђење и старање, а шаље своје казне на синове људске.” - The Signs of the Times, December 15, 1881.
Петак, 16. новембар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Иако је остављен сам у храму, без надзора родитеља, зашто је Самуило био сигуран?
2. Зашто је Илије могао толико да цени Самуила?
3. На који начин родитељи данас могу бити попут Илија?
4. Наведи неке кључне разлоге Самуилове чистоте у исквареном трему храма.
5. Шта сведочи о одговорности коју Бог очекује у свим временима?

Лекција 12 Субота, 24. март 2018.Лекција 12 Субота, 24. март 2018.

Од Ихавода до Евенезера
„И вапи Самуило Господу за Израиља, и услиши га Господ.“
– I Самуилова 7:9 (последњи део).
„Самуило је тежио да Израиљцима предочи чињеницу да они сами морају да учине нешто како би осигурали божанску наклоност. Они морају да се покају за своје грехе и да се одрекну идола.“ – The Signs of the Times, January 26, 1882.

Предлажемо да прочитате: Патријарси и пророци, 616-626;
IV Сведочанство, 491-493.
Недеља 18. март
1. НЕСРЕЋА СЕ НАДВИЛА НАД ИЗРАИЉЕМ
а. Због ког дара је верни Самуило постао чувен? I Самуилова 3:19,21.
б. Иако се Илије у понизности повиновао укору упућеном његовом дому, како је Бог гледао на целу ствар? Проповедник 8:11.
„Илије није показао плодове правог покајања. Признао је кривицу, али се греха није одрекао. Господ је годинама одлагао најављену казну. За то време је могло много да се учини да се искупе грешке из прошлости, али стари свештеник није ништа одређено предузимао да би одстранио зло које је каљало Господњу светињу... Али као што су некада свештеници мало важности придавали Божјим опоменама, тако их сада ни народ није схватао озбиљно. Чак и околни народи, који су били добро упознати са неправдом која се отворено чинила у Израиљу, постадоше још смелији у свом идолопоклонству и злим делима. Они нису осећали да су криви за своје грехе, као што би то био случај да су Израиљци истрајали у својој честитости. Међутим, дан освете се приближавао. Божји ауторитет био је омаловажен, а Његова служба занемарена, те је Бог морао да се умеша како би сачувао част свог имена.“ – Патријарси и пророци, 617, 618.
Понедељак 19. март
2. ПОЗИВАЊЕ НА СИМБОЛ
а. Какву безумну одлуку су донели Израиљци, у тренутку слабог духовног стања, и ко је за то био одговоран? I Самуилова 4:2,4.
„Израиљци су кренули у овај ратни поход (у битку против Филистеја) не питајући Бога за савет и не тражећи помоћ првосвештеника или пророка. 'А Филистеји се уврсташе према Израиљу, и кад се отвори бој, разбише Филистеји Израиља, и изгибе их у боју у пољу око четири хиљаде људи' (I Самуилова 4:2). А кад се разбијена и потучена војска вратила у логор, 'рекоше старешине: Зашто нас данас разби Господ пред Филистејима?' (I Самуилова 4:3). Народ је био зрео да прими Божју казну. Ипак, нису увиђали да су њихови греси проузроковали ту страшну несрећу.“ – Патријарси и пророци, 618.
„Уместо да признају и оставе грехе који су их довели до пораза, (Израиљци) су сада покушали другим средствима да дођу до победе. Сетили су се Божјег ковчега. Каква чуда су се догодила када су га свештеници пред народом унели у Јордан? Како се његова вода раздвојила остављајући сигуран пут за пролазак великом мноштву? Сетили су се и како је ковчег у свечаној тишини ношен око Јерихона седам дана, и како су се затим, с оглашавањем труба и уз вику људи, велики зидови срушили на земљу.
„Присећање на те славне победе надахнуло је све Израиљце новом надом и храброшћу.“ – The Signs of the Times, December 22, 1881.
б. Шта сведочи о томе да Израиљци нису правилно схватили значај ковчега? Како и ми данас можемо да паднемо у исту замку? I Самуилова 4:5.
„(Израиљци) су заборавили да ковчегу завета светост даје само Божји закон, који се у њему налазио; да присуство ковчега може да им донесе срећу и напредак само ако се покоравају Божјем закону...
„Ипак, и данас код многих може да се види иста заслепљеност и непажња... Бог је савременом Израиљу дао опомене, савете и укоре, како би их довео до покајања и преображаја живота. Међутим, све ово превише често оставља само тренутни утисак. Особа којој су упућене опомене врло брзо се враћа својим путевима... Једно је признавање захтева Божјег закона, а сасвим друго верна и драговољна послушност свим његовим захтевима.“ – The Signs of the Times, December 22, 1881.
Уторак, 20. март
3. НЕУТЕМЕЉЕНО ПОВЕРЕЊЕ
а. С каквим поштовањем су Филистеји гледали на ковчег? Какав је био исход битке? I Самуилова 4:6,10. Зашто ковчег Израиљу није био од помоћи?
„(Израиљци) су превидели разлику између божанског присуства обећаног послушном и верном народу, и ковчега, који је био само симбол тог присуства. Зато су, с поуздањем, од ковчега тражили оне благослове које је само Бог могао да им да. Они нису увидели потпуну разлику између духовног стања Израиља, у време када је Бог за њих чинио велика чуда, и свог садашњег духовног стања.
„Они су тада ходили у послушности Богу. Ковчег су носили свети људи, у складу са Његовом изричитом заповешћу, и Заповедник војске Господње ишао је пред спремиштем Његовог закона. Тада их је Његова рука избавила. Међутим, они су сада следили своје сопствене планове, који су били у супротности с божанским саветом и ауторитетом. Ковчег су носили неваљали људи, осуђени на пропаст. Сотона је толико заслепео народ да мисли како може да наведе Бога да се бори за њих, док их је закон испод престола милости осудио на пораз, несрећу и смрт!“ – The Signs of the Times, December 22, 1881.
„Господ је дозволио да непријатељи отму ковчег, како би Израиљцима показао да је неразумно веровање у сам ковчег - симбол Његовог присуства, док су скрнавили заповести које су биле чуване у њему. Господ је желео да их понизи тиме што ће од њих да уклонити ковчег - 'снагу и поуздање ' којим су се хвалили.“ – Spiritual Gifts, 4а, 106.
б. Који губици су представљали врхунац ове несреће и пораза? I Самуилова 4:11,15-22.
„Господ је оштро казнио свој народ, Израиљ, откривајући њихово лицемерје и укоравајући њихову дрскост. Тиме је, на страницама историје, свим наредним поколењима оставио сведочанство да преступи оних који се називају Његовим народом неће проћи некажњено. Што је веће познање Божје воље, то је већи грех оних који је занемарују. Да би се Његово име уздигло и поштовало на земљи, Бог не зависи од људи. Он прихвата напоре оних који у вери и понизности ходе пред Њим, али одбија све оне који ходе путем неправедника док тврде да служе Њему.“ – The Signs of the Times,December 22, 1881.
Среда, 21. март
4. ОДГОВОРНОСТ ПРЕД БОГОМ
а. Које озбиљно упозорење о начину на који се историја понавља, а из осуде која је снашла Илијев дом, треба да привуче нашу пажњу? Матеј 7:19,23; Исаија 58:1.
„За првосвештеника Илија може да се каже да је био племенит, љубазан и благ, истински заинтересован за Божју службу и напредак Његовог дела; човек усрдне молитве. Никада се није противио Божјој Речи, али му је озбиљно недостајала чврстина карактера и одлучност да осуди грех, а праведно казни преступника. Због тога Бог није могао да се ослони на њега да израиљски народ одржи чистим. Он својој вери није додавао врлине храбрости и снаге да одлучно, у правом тренутку и на правом месту каже: 'Не.' Грех је грех, а правда је само правда. Труби се мора дати сасвим јасан и одређен звук. Ми живимо у времену страшне безбожности. Ако људи на одговорним положајима не буду широм отворили очи, служење Богу изродиће се у обичну форму. Данас није време да будемо себични - да било ко гледа само своје личне интересе. Ни једој речи коју је Бог изговорио, не сме да се допусти да падне на земљу – да јој се не посвети одговарајућа пажња.
„Поједини чланови у Батл Крику, иако декларативно верују у Сведочанства, практично их бацају под ноге. Веома су малобројни они који те књиге читају с интересовањем, а још је мање оних који живе по њима. У служење Богу све више се увлачи попуштање себи, охолост, мода и хвалисаво разметање. Бог тражи људе одлучне и делотворне; људе који неће моћи да гледају како се подижу идоли и уносе гнусобе, а да не подигну глас свој као труба указујући народу на његова безакоња и дому Јаковљеву на његове грехе.“ – IV Сведочанство, 492.
„Опомене и укори не дају се адвентистима седмог дана зато што они живе нечаснијим животом од хришћана који припадају црквама по имену, нити пак зато што су њихови поступци гори од поступака оних адвентиста који се не покоравају Божјем закону, него зато што они имају велику светлост и што су преко своје вере постали изабран народ Божји који у свом срцу носи Његов закон.“ – II Сведочанство, 503.
б. Будући да је Филистеје задесило проклетство због крађе симбола Бога коме се нису клањали, колико времена је прошло док нису вратили ковчег? После колико времена су Израиљци поново почели да цене вредност светог симбола? I Самуилова 6:1; 7:1,2.
Четвртак, 22. март
5. ЧУДО МИЛОСТИ
а. Који усрдни позив је Самуило упутио народу Израиља и како су дивне биле његове последице? I Самуилова 7:3,6.
„На самом почетку своје службе, судије у Израиљу – иако још посве млад, Самуило је на свеопштем сабору у Миспи позвао народ на дубоко кајање пред Богом у посту и молитви. Најсвечаније им је пренео озбиљно сведочанство из Божјих уста, а они су почели да увиђају у чему се налази њихова снага.“ – IV Сведочанство, 492, 493.
б. Шта треба да научимо из Божје испољене милости према понизном Израиљу? Зашто, попут њих, треба да преиспитујемо своја срца? I Самуилова 7:7,10,12.
„Стање Божјег народа данас слично је стању идолопоклоничког Израиља. Многи који носе хришћанско име, осим Госпуду служе и другим боговима. Наш Творац захтева од нас да будемо посвећени и одани само Њему. Све што тежи да умањи нашу љубав према Богу, или што стоји на путу нашој служби Њему, постаје наш идол. Неком је идол земља, неком кућа, а неком привредна добра. Пословни подухвати предузимају се с ревношћу и преданошћу, док се служби Богу даје друго место. Породична служба је запостављена, а на тајну молитву се заборавља. Многи тврде да се према својим ближњима односе правично, и чини се да осећају да, радећи тако, испуњавају све своје дужности. Међутим, није довољно држати само последњих шест заповести. Треба да волимо Господа, нашег Бога, целим срцем. Ништа мање од послушности свакој заповести, ништа мање од љубави према Богу на првом месту, као и једнако снажна љубав према ближњима, не може да задовољи захтеве божанског закона.“ – The Signs of the Times, January 26, 1882.
Петак, 23. март
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Зашто није довољно прихватити укор?
2. Зашто присуство ковчега завета није било од помоћи на бојном пољу?
3. Које је било значење речи „Ихавод“ у историји Израиља?
4. Илије је био човек молитве; шта му је ипак недостајало у духовном искуству?
5. Како је и нама – попут Израиља – потребно искуство Миспе данас?

Лекција 13 Субота, 31. март 2018.

Последњи израиљев судија
„Али Самуило рече: Зар су миле Господу жртве паљенице и приноси као кад се слуша глас Његов? Гле, послушност је боља од жртве и покорност од претилине овнујске.“ – I Самуилова 15:22.
„Самуило је имао већи утицај него (Саул), јер му је живот био обележен верношћу, послушношћу и оданошћу.“ – Патријарси и пророци, 701.

Предлажемо да прочитате: Патријарси и пророци, 627-651.
Недеља 25. март
1. ТАЈНА ПОБЕДЕ
а. Шта можемо да научимо из искуства Израиља, у време Самуиловог службовања? I Самуилова 7:12,17.
„И данас је потребно такво оживљавање праве вере у срцу какво су искусили стари Израиљци. И ми, попут њих, треба да донесемо родове достојне покајања – да одбацимо грехе и очистимо оскрнављени храм срца - како би Христос могао да завлада њиме...
„Кајање је први корак који морају да учине сви који желе да се врате Богу. То дело нико не може да учини за другог, већ свако за себе. Свако од нас мора сам своје срце да понизи пред Богом и да одбаци идоле. Кад будемо учинили све што можемо, онда ће и Господ да нам показаже своје спасење.
„Када небеска светлост одагна нашу таму, покажимо попут Самуила своју захвалност подижући спомен Господу.“ – The Signs of the Times, January 26, 1882.
б. Зашто онима који тврде да су припадници Божјег народа треба упућивати усрдне позиве све до краја времена? Исаија 2:17-22.
Понедељак 26. март
2. СУДБОНОСНИ КОРАК
а. Шта је довело до пада Божјег народа? Осија 4:6. Шта је Самуило учинио како би довео до непрекидног духовног раста међу народом?
„Брига о васпитавању младих огледала се и у томе што су установљене пророчке школе. Ту су примани младићи који су желели да дубље истражују истине Божје Речи и чезнули за мудрошћу одозго како би могли да постану учитељи у Израиљу. Пророчке школе основао је Самуило да служе као брана од широм распрострањене покварености, да обезбеђују моралну и духовну добробит омладине и будућу срећу нације, на тај начин што ће подизати људе који ће бити способни да у страху Божјем воде и саветују народ. С том сврхом Самуило је окупио много младих људи који су били побожни, разумни и жељни знања. Називали су их пророчким синовима. Општење с Богом и проучавање Његове Речи чинило је да се њиховим природним даровима придружи и небеска мудрост. Учитељи су били људи не само добро упознати с Божјом истином, већ који су и сами остварили заједницу с Богом и примили нарочити дар Његовог Духа. Њих је народ поштовао и веровао им због учености али исто тако и због побожности.
„У Самуилово доба постојале су две такве школе. Једна је била у Рами, пророковом завичају, а друга у Киријат-Јариму, где се у то време налазио ковчег завета. Касније су подигнуте и друге школе.“ – Патријарси и пророци, 628.
б. Шта треба да буде главна тема у таквим школама? Исаија 34:16; Псалам 12:6.
„Ми желимо да цео свет зна да су наши млади образовани не само у научном погледу, већ да непрестано пред очима имају значај познавања Божјег закона и послушности њему.“ – College Record, January 1, 1878.
„Зар у школама старих Јевреја нема много чега што би и данашњи васпитачи с успехом могли да примењују? Онај који је створио човека побринуо се за развој његовог тела, духа и душе. Отуда, прави успех у васпитавању зависи од тога да ли људи верно испуњавају план свога Творца.“ – Патријарси и пророци, 631.
Уторак, 27. март
3. САМУИЛО РАЗОЧАРАН
а. С којим разочарањем се Самуило суочио у својој старости? I Самуилова 8:1-3. Како су се људи, у одређеној мери, према њему односили неправедно?
„Бог је (Самуилу) доделио дужност судије, пророка и свештеника, а он је неуморно и несебично радио за добро свога народа. Под његовом мудром управом народ је заиста напредовао у сваком погледу. Ред је био поновно успостављен, побожност се увећала, а дух незадовољства био је потиснут за извесно време.
„Међутим, кад је остарио, пророк је био приморан да бригу око владавине подели са другима, те је одредио своја два сина за помоћнике. Док је Самуило и даље обављао своју дужност у Рами, синове је послао у Вирсавеју, на јужну границу земље, где је требало да деле правду.
„Самуило је имао пуну сагласност народа кад је својим синовима одредио ову дужност.“ – Патријарси и пророци, 638.
„Народ је видео да (Самуилови) синови не иду његовим путем. Мада нису били неваљали и морално прљави, као Илијеви синови, ипак су били склони непоштењу и дволичности. Док су помагали оцу у његовом раду, њихова љубав према наградама и добитку навела их је да у споровима између људи одобравају неправду.“ – The Spirit of Prophecy, 1, 353.
„Самуилу нису говорили о случајевима злоупотребе власти у народу. Да му је било познато рђаво понашање његових синова, он би их свакако сменио, али старешине нису то ни тражиле од њега. Самуило је увиђао да стварни повод представљају незадовољство и гордост.“ – Патријарси и пророци, 638, 639.
б. Уместо да траже да неправда буде исправљена, шта су људи захтевали од Самуила? Како је он на то одговорио? I Самуилова 8:4-6.
„Остарели пророк је у тој молби видео прекор уперен против њега лично и настојање да њега одстране. Ипак, није испољио своја права осећања; никога није прекоравао, већ је у молитви изнео целу ствар пред Господа и само од Њега затражио савет.“ – Патријарси и пророци, 639.
Среда, 28. март
4. КО ТРЕБА ДА БУДЕ НАШ ЦАР?
а. Како је Господ наложио Самуилу да одговори на молбу народа да им постави цара? Зашто? I Самуилова 8:7,18.
„Сви они који презиру и одбацују верног Божјег слугу, омаловажавају не само тог човека, већ и Учитеља који га је поставио. Они тиме одбацују Божје речи, Његове опомене и савете - одбацују Његов ауторитет.“ – Патријарси и пророци, 639.
б. Које вечно начело, појашњено од стране каснијих пророка, Бог жели да искусимо? Осија 13:11; Језекиљ 14:3,8.
„Господ је преко својих пророка унапред рекао да ће Израиљцима владати цареви, али то није значило да ће тај начин владања бити за њих најбољи и у складу са Његовом вољом.
„Кад људи зажеле да иду путем који су сами изабрали, не питајући Бога за савет, или насупрот Његовој откривеној вољи, Он им често учини по жељи како би кроз горко искуство које тако стичу, увидели своју лудост и покајали се за свој грех. Показало се да су људска гордост и људска мудрост опасне вође. Све оно што нам срце зажели упркос Божјој забрани сигурно ће пре служити на проклетство него на благослов.“ – Патријарси и пророци, 639, 640.
ц. Након што је први цар - Саул био помазан - како је Бог милостиво тежио да из те ситуације извуче најбоље? I Самуилова 10:1,6,9; 15:17.
д. Шта је Бог коначно био принуђен да учини првом цару? Зашто? I Самуилова 13:14; 15:22,23; Дела 13:20,22. Како Он данас влада својим народом? Ефесцима 4:11,16.
„У Заједници Адвентиста седмог дана, Бог није поставио неку царску власт која треба да контролише цело тело, или неку грану дела. Он није одредио да терет вођства падне само на неколико људи. Одговорности су расподељене на већи број надлежних.“ – VIII Сведочанство, 253.
Четвртак, 29. март
5. БОЖАНСКО ЗАВЕШТАЊЕ
а. Наведи један од најтужнијих дана у историји Израиља и објасни зашто је он био толико срцепарајућ. I Самуилова 25:1; Псалам 116:15.
„Израиљски народ је примио Самуилову смрт као ненадокнадив губитак. Смрт је пригрлила великог и доброг пророка и изванредног судију. Бол читавог народа био је дубок и искрен...
„Упоређујући Саулово понашање са Самуиловим држањем, народ је увидео како је велика грешка била желети цара само зато да се не би разликовали од осталих народа унаоколо. Многи су са страхом гледали на све већу безбожност и лажну веру које су се шириле у народу...
„Народ је изгубио оснивача и управитеља својих верских школа, али то није било све. Изгубили су човека коме је народ долазио за савет кад год би се нашао у великој невољи, човека који се увек заузимао код Бога за интересе свога народа. Самуилово посредовање увек је уливало осећање сигурности, 'јер непрестана молитва праведног може много помоћи' (Јаков 5:16)...
„У тренутку када је народ због унутрашњих размирица био највише разједињен, а Самуилов мирни и богобојажљиви савет био најпотребнији, Бог је свог остарелог слугу позвао на починак. Горке мисли су обузимале народ, док је стајао крај гроба и размишљао о својој лудости - што су га одбацили као народног вођу. Он је био у веома тесном додиру с небом да је изгледало да цели Израиљ везује с престолом Јеховиним. Самуило је био тај који их је учио да Бога љубе и да Му се покоравају.“ – Патријарси и пророци, 701, 702.
Петак, 30. март
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Како је Самуило мудро започео период суђења у Израиљу?
2. Шта открива његове планове за светлу будућност Божјег народа?
3. Иако су и Илије и Самуило имали проблематичне синове, каква је ипак била разлика међу њима?
4. Зашто је толико важно да се у молитви потпуно предамо Божјој вољи?
5. Зашто треба више да ценимо вође попут Самуила?