Лекција 7 Субота, 17. фебруар 2018.

Доследно поверење
„А Гедеон им рече: Нећу вам ја бити господар, нити ће вам син мој бити господар; Господ ће вам бити Господар.“ – Судије 8:23.
„У часовима горког кушања, не стављајте своје поверење у руке човека, већ у живога Бога. Имајте вере у Онога који је поред вас, спреман да вам каже које кораке да предузмете у време искушења и недоумица. Он је већ све унапред одредио.“ – Sermons and Talks, 2, 178.

Предлажемо да прочитате: Патријарси и пророци, 581-590.
Недеља, 11. фебруар
1. ОЗБИЉНИ И СПРЕМНИ РАТНИЦИ
а. Од десет хиљада људи, који су пили воду пре битке, колико њих је своју мисију схватило озбиљно и какав им је исход Бог обећао? Судије 7:6-9.
„Не само да је (мали остатак) поседовао храброст и самоконтролу, већ су ти људи били и људи вере. Они нису били окаљани идолопоклонством.“ – The Signs of the Times, June 30, 1881.
„Господ је и данас вољан да исто тако, као и онда, делује кроз људске напоре и да преко слабих људских оруђа учини велике ствари. Битно је да имамо јасну представу о истини, јер како бисмо иначе били у стању да се супротставимо њеним лукавим противницима? Библија мора да се проучава, не само ради упознавања њеног учења, него и ради практичних поука. Никада не смете да будете изненађени; никад не смете да будете без свог оружја. Будите спремни на свако изненађење, на сваки позив дужности. Спремно искористите сваку прилику да изнесете истину; упознајте се добро са пророчанствима и са Христовим поукама. Немојте се ослањати само на добро припремљене аргументе. Сами аргументи нису довољни. Морате да тражите Господа на својим коленима; да бисте утицали на људе морате да будете наоружани силом Његовог Духа.
„Радите брзо и одлучно. Господ жели да реагујете у правом тренутку, као што су то чинили Гедеонови војници.“ – The Review and Herald, July 1, 1884.
Понедељак, 12. фебруар
2. ОДАБРАТИ УЗАН ПУТ
а. Шта сведочи о томе како се Бог у свом делу користи мањином? Како нам Он налаже да радимо чак и у нашим школама? Римљанима 9:27; 12:1,2; Јаков 4:4.
„Неки ће рећи да ће наше школе постати непопуларне ако се верско учење стави на прво место и да их неће бити потпомагане од оних који нису припадници наше вере. У реду; нека иду у друге школе у којима ће наћи васпитни систем који одговара њиховом укусу. С тим у вези је сотонина намера да спречи остварење оних циљева ради којих су и основане наше школе. Ометани његовим лукавством, управитељи расуђују према мерилима овог света угледајући се на његове планове и подражавајући његове обичаје. Многи су показали заиста велики недостатак небеске мудрости и удружили се с непријатељима Бога и истине организујући световне разоноде за ученике. Чинећи тако, они изазивају Божје негодовање, јер тиме заводе омладину на погрешан пут и помажу сотони у његовом раду. С таквим радом и свим његовим последицама они ће морати да се суоче на Божјем суду.
„Они који иду тим путем показују да се у њих не може имати поверења... Кад Господ тражи од нас да будемо одвојен и изабран народ, како можемо да чезнемо за популарношћу и прилагођавањем обичајима и навикама овог света?
„Унизити наше мерило да бисмо обезбедили себи популарност и повећали број чланова, а онда се радовати том повећању, значи бити сасвим слеп. Кад би број чланова био мерило успеха, сотона би могао да полаже право на превласт јер велику већину, у овоме свету, чине његови следбеници. Врлина и успех једне школе огледа се у њеној моралној сили. Оне (школе) зависе од врлине, интелигенције и побожности оних који се у њима налазе, а не од њиховог броја и то треба да буде узрок радости и захвалности.“ – VI Сведочанство, 91.
„Многи који заузимају одговорне положаје, у Божјој цркви, жртвују своју част да би осигурали наклоност неверника. Снажна струја их вуче низводно, и они одлучују да је лакше да пливају уз њу него да јој се одупру. Попут Израиљеве деце, они својом духовном лењошћу и тромошћу жртвују божанске благослове. Многи у свом срцу гаје идоле – себичност, поноситост и сујету. Вечни интереси губе своју вредност. Уклоните све утицаје које је Бог означио као штетне и погубне за духовност, од којих она пропада и умире. Морамо стално да тежимо да се приближимо Богу и да разумемо Његову вољу.“ – The Signs of the Times, June 30, 1881.
Уторак, 13. фебруар
3. ПОБЕДА И ТАКТИЧНОСТ
а. Шта, за дело Божје у ово време, треба да научимо из необичне стратегије којом је вођена Гедеонова војска? Судије 7:12-22.„Веома је опасно кад се људи противе Духу истине, правде и милости само зато што Његово испољавање није у складу с њиховим идејама и што не долази на начин који су они испланирали. Господ ради на свој начин и у складу са својим плановима. Људи треба да се моле Богу да би се ослободили свога 'ја' и да би могли да буду у складу са небом...

„У упутству које је Господ дао Гедеону, пред сам полазак у бој с Мадијанцима – да против својих непријатеља пође са свега три стотине људи који су имали да свирају у трубе, носећи у својим рукама празне крчаге и вичући: 'Мач Господњи и Гедеонов!' – ти прецизни методичари и формалисти не би видели ништа друго него недоследност и конфузију. Они би устукнули уз одлучан протест и противљење. Водили би дуге распре да докажу колико је недоследно и опасно полазити у рат на тако екстреман начин и коначно би сваки такав подухват прогласили смешним и неразумним.“ – Коментари библијских текстова, 123.
б. Објасни корисност Гедеонове тактичности према својој браћи. Судије 7:23-25; 8:1-3.
„Али ипак су (Јефремови људи) били љубоморни и гњевни на Гедеона, као да се он руководио сопственом вољом. Они нису видели да је победа Израиљаца у ствари Божје дело и нису ценили Његову моћ и Његову милост испољену у њиховом ослобођењу; и баш тиме су посведочили да нису били достојни да их Бог изабере за своја нарочита оруђа...
„Дух љубоморе је лако могао да распали свађу, која би довела до сукоба и крвопролића, али је Гедеонов одговор, у коме се видела његова смерност и чедност, ублажио срџбу Јефремових синова, те су се у миру вратили својим стадима. Гедеон је био чврст и непопустљив кад су била у питању начела, у рату веома храбар, а ипак у опхођењу с људима ретко љубазан и учтив.“ – Патријарси и пророци, 585.
Среда, 14. фебруар
4. ПОСТОЈАНОСТ, А ЗАТИМ ПАД
а. Какав пример нам пружа Гедеоново држање и одбијање да наруши Божја начела теократије? Судије 8:22,23.
б. Упркос својој скромности и једноставности, какву је грешку Гедеон касније начинио и какву поуку из тога треба да извучемо? Судије 8:24-27.
„Време неактивности и опуштања, које обично наступа после великих напора, често је скопчано с већим опасностима, него време борбе. У таквој опасности се и Гедеон сада нашао. Обузео га је дух неког неспокојства и немира. До тада је налазио задовољство у верном извршавању налога примљених од Бога, а сада, уместо да сачека да га Бог и даље води, почео је да кроји сопствене планове. Кад Божја војска задобије неку велику победу, сотона удвостручује своје напоре да осујети дело Божје. Тако је он и Гедеоновом узнемиреном духу дошаптавао мисли и планове којима је намеравао да заведе израиљски народ.
„Зато што му је било наређено да принесе жртву на оној стени, на којој му се јавио анђео, Гедеон је мислио да је позван да буде свештеник. Не чекајући божанско посвећење, почео је да тражи погодно место где би завео систем богослужења сличног ономе које је обављано у шатору од састанка. Пошто му је народ био веома наклоњен, без икаквих тешкоћа је могао да оствари свој план. На његов захтев сви су му предали златне гривне, што су као ратни плен узели од Мадијанаца. Осим тога, народ је сакупио и много других драгоцености, заједно са богато украшеним одорама обојице мадијанских кнезова. Од тако добијених материјала Гедеон је направио свечани оплећак и напрсник, подражавајући одећу првосвештеника. Овај његов поступак био је замка не само за њега и његову породицу него и за цео народ израиљски. Неовлашћено богослужење довело је до тога да су многи из народа најзад потпуно напустили Бога и служили идолима. После Гедеонове смрти, један велики део народа, заједно с његовом породицом, био је захваћен новим отпадништвом. Управо онај човек који је некада рушећи Валов олтар затирао идолопоклонство у Израиљу, сада је завео народ од Бога.
„Врло је мало оних који схватају колико су далекосежне њихове речи и њихови поступци. Колико често заблуде родитеља имају најубитачније деловање на њихове синове и синове њихових синова, далеко после њихове смрти.“ – Патријарси и пророци, 586, 587.
Четвртак, 15. фебруар
5. НЕ УЗДАТИ СЕ У ТЕЛЕСНУ МИШИЦУ
а. Како је Гедеонова каснија грешка утицала на народ, после његове смрти? Судије 8:28,33-35. Где се данас налази наша сигурност?
„(Гедеон) је сам себе сматрао најнижим у дому свог оца. Људска мудрост га сигурно не би изабрала за такав подухват, али Бог је видео у њему човека од поуздања и моралне храбрости. Он није веровао себи и био је спреман да слуша Божје поуке и да оствари Његове намере. Господ не зависи од људи који седе на високим положајима; који су високо интелигентни или имају велико знање. Такви људи су најчешће поносни и сами себи довољни. Они се сматрају компетентнима да планирају и спроводе планове, не саветујући се с Богом. Они се одвајају од правог Чокота и стога се суше и постају бесплодни попут увенулих грана.
„Бог ће посрамити људску разметљивост. Он ће наградити успехом оне чији напори изгледају преслаби - чије методе рада уопште не обећавају - уколико исти ти појединци делују под божанским налогом, у духу понизности и поверења. Бог неће да куша нашу веру више од онога што можемо да поднесемо. Он ће д нам да довољно доказа, да би у својој слабости могли да се ослонимо на Његову снажну руку и да се потпуно предамо Његовој сили. Таленти, образовање и утицај могу да буду, под посвећујућим утицајем Светог Духа, употребљени у служби Богу; али они се чешће користе у служби сотони, него Исусу Христу.“ – The Signs of the Times, June 30, 1881.
„И они који се налазе на највишим положајима могу да воде у заблуду; и најмудрији се варају и најјачи могу да се спотакну и посрну, зато је неопходно да наш пут буде стално осветљен виделом одозго. Наша једина сигурност налази се у томе да свој пут безусловно поверимо Ономе који је рекао: 'Хајде за мном.'“ – Патријарси и пророци, 587.
Петак, 16. фебруар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Опиши дужности нас као „брзих, спремних људи“ за Бога данас.
2. Каква грешка се често прави у верским установама отвореним за јавност?
3. Зашто је Бог изабрао тако једноставну стратегију да порази Мадијанце?
4. Која Гедеонова грешка може бити замка чак и за оне који делују скромно?
5. Зашто смо упозорени да се не уздамо 'у човечје руке'?

Лекција 8 Субота, 24. фебруар 2018.

Планирање победоносних породица
„Како ће бити правило за дете, и шта ће се чинити с њим?“
– Судије 13:12.
„Негујући и изграђујући у њима оно што је најбоље, родитељи обликују будуће друштво и уздижу будућа покољења... Још пре него што се дете роди треба да се започне с припремом која ће да га оспособи да се успешно бори против зла.“ – Здравље и срећа, 327.

Предлажемо да прочитате: Здравље и срећа, 327-333;
Selected Messages, 2, 420-433.
Недеља, 18. фебруар
1. УПУТСТВА ЗА ОБА РОДИТЕЉА
а. Које је било упутство које је Господњи анђео пренео Манојевој жени, и како су и она и њен муж испољили ревност да прославе Господа? Судије 13:2-12; Јаков 1:5.
„Нека се свака мајка чешће обрати Спаситељу с молитвом: 'Какво ће бити правило за дете и шта ће се чинити с њим?' Нека свака мајка има на уму упутство које је Бог дао у својој Речи, па ће примити мудрост када јој затреба.“ – Патријарси и пророци, 606.
„На очевима, исто тако као и на мајкама, почива одговорност за рано и за касније васпитање детета и зато је преко потребно да се оба родитеља за то пажљиво и темељно припреме. Пре него што се одлуче да преузму дужност очинства и материнства, мушкарци и жене морају да се упознају са законима физичког развитка: с физиологијом, и хигијеном, са значајем пренаталних утицаја, са законима наслеђивања, са здравственим мерама, са одевањем, са вежбама тела и лечењем болести. Они би такође морали да разумеју законе менталног развитка и моралног васпитања.“ – Васпитање, 245, 246.
Понедељак, 19. фебруар
2. СВЕЧАНА ОДГОВОРНОСТ
а. Који савет је поновљен родитељима? Зашто? Судије 13:13,14,24.
„Добробит детета зависи умногоме од мајчиних животних навика. Њеним апетитом и страстима морају да владају начела. Ако је Божја намера да је учини мајком, онда она мора од много чега да се уздржава, а много чему да се супротстави. Ако се она за време трудноће одаје задовољавању прохтева, себичности, нестрпљењу и претераној строгости, тада ће се ове карактерне црте одразити и у карактеру детета. На овај начин су многа деца наследила готово несавладиве склоности ка злу.
„Међутим, ако се мајка непоколебљиво држи истинских начела, ако је умерена, спремна на самоодрицање, блага, племенита и несебична, она ове драгоцене особине може да пренесе и на своје дете.“ – Здравље и срећа, 328, 329.
За Самсона – дете које је било рођено зато да постане ослободилац Израиља – није било довољно само добро завештање, дато приликом његовог рођења. Након тога требало је да уследи једно брижљиво и озбиљно васпитање. Дете је од самог рођења морало да се привикава на строгу умереност.“ – Здравље и срећа, 334.
б. Зашто је привилегија родитељства веома озбиљна ствар? Псалам 127:3.
„Отац треба да има на уму да ће његово понашање према супрузи, пре рођења потомства, умногоме утицати на мајчину нарав током тог периода и да ће имати значајан удео у карактеру који ће дете да развије након рођења. Многи очеви су се толико трудили да сачувају своју имовину, да су жртвовали разматрање узвишенијих питања, а неки мушкарци су срамно запостављали своје супруге и своје потомство, у толикој мери да су пречесто њихови животи били жртвовани због снажне жеље за богаћењем. Многи не претрпе одмах ову тешку казну за своје преступе и не виде јасно последице свог поступања. Стање у ком се налази супруга понекад није ништа боље од положаја једног роба, а понекад је она, подједнако као и супруг, крива за траћење физичке снаге у прикупљању средстава за лагодан живот. Злочин је што такве особе имају децу јер ће њиховом потомству често недостајати физичке, моралне и менталне вредности, носиће печат себичности и несреће својих родитеља, а свет ће бити проклет њиховом злобом.“ – Selected Messages,2, 428, 429.
Уторак, 20. фебруар
3. РАДИТИ НА ДУХОВНОМ УСПЕХУ
а. Наведи неке од кључних корака за уживање у већем миру породичног живота. Филибљанима 4:5-8.
„Мајци се, пре рођења детета, често дозвољава да ради преко своје снаге. Њени терети и бриге ретко бивају олакшани, а време које њој - пре свих - треба да буде време одмора, испуњено је умором, тугом и суморношћу. Због превеликих напора, којима је изложена, она лишава своје потомство исхране која му је природна, а због загревања крв коју му преноси бива лошег квалитета. Деца су лишена њене животне снаге, а ускраћена им је и физичка и ментална снага. Отац треба да научи како да мајку учини срећном. Он себи не треба да дозволи долазак кући намрштеног лица.“ – Selected Messages, 2, 427, 428.
„И мушкарци и жене су дужни да делују разумно по питању својих физичких напора. Они не би требало да непотребно исцрпљују своју снагу, јер чинећи тако не шкоде само себи, већ својим погрешкама доносе нервозу, изнуреност и патњу и својим драгима. Шта вас наводи на толики рад? Неумереност у јелу и пићу, као и жеља за богатством, доводе до ове неумерености у раду.“ – Selected Messages, 2, 429.
„Зато, мајке, нека ваше лице увек зрачи радошћу. Смешите се кад год можете, па ће се у дечјем уму и срцу одражавати сјај вашега лица.“ – Темељи срећнога дома, 354.
б. Зашто су Израиљу били хитно потребни храбри људи, и зашто слична потреба постоји и данас? Судије 13:1; Јеремија 2:12-14; I Коринћанима 3:3.
„Највећа потреба света је потреба за људима – људима који се не дају ни купити ни продати, људима који су у дубини своје душе поштени и часни, људима који се не боје назвати грех његовим правим именом, људима чија је савест верна дужности као магнетска игла полу, људима који ће стајати на страни праведности макар се небо срушило.
„Али такав карактер није плод случаја; он се не може приписати личној наклоности или даровима Провиђења. Племенит карактер је плод самодисциплине, покоравања ниже природе вишој – предања самога себе служби Богу и ближњима из љубави.“ – Васпитање, 49, 50.
Среда, 21. фебруар
4. УТИЦАЈ ДРУШТВА
а. Који захтев је Самсон упутио својим родитељима? Судије 14:1-3. И поред добрих намера, које опасности су Самсонови родитељи превидели? I Коринћанима 15:33.
„Пошто је град Сарај био у близини филистејске земље, Самсон се упустио с њима у пријатељске односе. Тако је у његовој младости дошло до присних пријатељстава која су замрачила цели његов живот.“ – Патријарси и пророци, 594.
„Млади хришћани треба много да пазе на избор својих пријатеља и другова. Пазите да се оно што сматрате чистим златом не покаже као обичан метал. Дружење са необраћенима је препрека на путу оних који желе да служе Богу. Многи су упропашћени несрећним везама... с онима који немају оплемењавајући утицај.“ – Порука младим хришћанима, 306.
„Очеви и мајке треба да знају да је њихова дужност да утичу на осећања своје деце тако да она заволе само оне који су достојни да буду њихови животни другови. Требало би да знају да је њихова дужност да поукама и примером, праћеним Божјом милошћу, тако изграђују карактер своје деце, од њихових најранијих дана, да буде чист и племенит и да их привлачи само оно што је добро и истинито. Слични се привлаче. Слични се узајамно цене. Нека љубав према истини, чистоти и доброти буде рано усађена у срца младима, па ће они онда да траже друштво особа које имају исте врлине.“ – Порука младим хришћанима, 327.
„Иако не треба да престајемо да упозоравамо, преклињемо и покушавамо да прикажемо истину неверним родитељима, мешање и дружење са њима биће на пропаст вашој деци.“ – Manuscript Releases, 9, 74.
„Очеви и мајке, схватате ли тежину своје одговорности? Допуштате ли својој деци дружење с другом децом, кад нисте присутни и кад не знате какав утицај примају? Не допуштајте им да буду с другом децом без надзора.“ – Child Guidance, 114.
б. Ко је био одговоран за несрећу у Самсоновом животу? Галатима 6:5,7.
„Да се Самсон покоравао Божјим заповестима тако верно као његови родитељи, он би доживео племенитију и срећнију судбину, али њега је искварило дружење с идолопоклоницима.“ – Патријарси и пророци, 594.
Четвртак, 22. фебруар
5. ДОСТУПНЕ ИНСТРУКЦИЈЕ
а. Зашто Господ забрањује брак верника са неверницима? Какве су биле последице таквих веза? Судије 3:5-8; V Мојсијева 7:3; Немија 13:23-26.
„Немој ступати у брачну заједницу с неверником.“ – Our High Calling, 257.
„Господ у својој Речи, даје припадницима свог народа јасно упутство да нипошто не треба да ступају у брачне односе с онима који не љубе Њега и немају, пред очима, Његов страх. Такви супружници ће ретко бити задовољни љубављу и пажњом, која им се као таквима указује. Они ће увек настојати да од свог богобојажљивог супружника траже нешто што је у супротности с божанским захтевима. За једног доброг и побожног човека, као и за заједницу којој он припада, једна световна жена или пак девојка представља сталног шпијуна у табору, који будно пази на сваку прилику да изда Христове слуге и да их изложи нападима непријатеља.“ – The Signs of the Times, September 27, 1910.
б. О чему хришћани треба озбиљно да размишљају, кад траже брачног друга? II Коринћанима 6:14-18; I Коринћанима 7:39.
„У стара времена су склапање брака за синове и кћери, углавном, уговарали родитељи, па је то био обичај и међу Божјим народом. Ни од кога се није тражило да ступи у брак с особом коју ни би могао да воли, али кад год би се колебали у својим осећањима и склоностима, млади би се ослањали на суд искусних и богобојажљивих родитеља. Противити се родитељима значило је не само вређање и срамоту, већ и злочин.“ – Патријарси и пророци, 164.
Петак, 23. фебруар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Које знање оспособљава будуће родитеље да деци обезбеде снажан темељ?
2. У којим околностима није препоручљиво планирати децу?
3. Објасни тајну развоја богобојажљивог карактера.
4. Зашто је толико важно да будемо опрезни по питању друштвених веза које формирамо у младости?
5. Који смернице су важне у избору супружника?

Лекција 9 Субота, 3. март 2018.Лекција 9 Субота, 3. март 2018.

Од слабости до снаге
„Него се обуците у Господа Исуса Христа; и телу не угађајте по жељама.“ – Римљанима 13:14.
„Самсон је физички био најјачи човек на земљи, али је у самосавлађивању, моралној врлини и чврстини био међу најслабијима.“ – The Signs of the Times, October 13, 1881.

Предлажемо да прочитате: Патријарси и пророци, 594-600.
Недеља, 25. фебруар
1. ЖЕТВА ОНОГА ШТО ЈЕ ПОСЕЈАНО
а. Који су горки плодови Самсоновог брака с неверницом одмах постали видљиви? Судије 14:7,10,20.
„...(Самсон) се није питао да ли ће таква жена да му помогне да што боље прослави Господа или ће да га доведе у такав положај да ће, остварење циљева који су представљали његов животни задатак, да му буде онемогућено. Бог је обећао мудрост свима онима који пре свега теже да Њега прославе, али таквог обећања нема за оне који настоје да задовоље само своје жеље...
„Приликом свадбене свечаности, Самсон је ступио у присне односе са онима који су мрзели израиљског Бога. Сваки онај који добровољно ступа у такве односе, биће принуђен да се у извесној мери прилагоди обичајима и навикама новог друштва. Тако проведено време горе је него пропуштено. Мисли се и говори само о ономе што је усмерено на рушење бедема начела и слабљење тврђаве душе.
„Жена ради које је Самсон преступио Божју заповест, да би је добио, показала му се неверна још пре него што је била завршена свадбена свечаност. Разјарен њеном вероломношћу, Самсон ју је напустио за извесно време и сам се вратио у Сарај, кући оца својега. А кад се касније смирио и вратио да узме своју жену, она се већ била удала за другога.“ – Патријарси и пророци, 594, 595.
Понедељак, 26. фебруар
2. ЧОВЕЧАНСТВО СЕ ОПИРЕ БОЖЈОЈ МИЛОСТИ
а. Како Самсонова освета Филистејима показује пример изузетне снаге којом га је Бог обдарио за избављење Израиља? Судије 15:4-8,13-15.
б. Колико дуго је Самсон владао као судија у Израиљу? Судије 15:20. Како је народ показао да људска природа често омета Божји план?
„Да су Израиљци били спремни да се сложе са Самсоном и искористе његову победу, могли су још тада да се ослободе ропства својих тлачитеља, али су се они понели кукавички. Запоставили су задатак који им је Бог поверио. Уместо да изагнају незнабошце они су прихватили њихове унижавајуће обичаје и одобравали њихову свирепост, па су чак и подржавали њихову неправду све док се није окренула директно против њих. А кад су и сами потпали под власт тлачитеља, ропски су се потчињавали понижењима која су могли да избегну да су се покорили Богу. Чак и кад им је Бог подигао ослободитеља, они су га напуштали и често се сједињавали са својим непријатељима.“ – Патр. и пророци, 596.
ц. Како је Бог указао милост Самсону, упркос његовом отпадништву? Судије 16:1-3.
„Самсон је преступио Божју заповест, тако што је узео жену Филистејку и поновно се усудио да се одаје недозвољеној страсти, и то још међу својим смртним непријатељима. Поуздавши се у своју огромну снагу која је Филистејима уливала велики страх, одважно је кренуо у Газу некој блудници. Тамошњи становници, дознавши за његов долазак, зажелеше да му се освете. Њихов непријатељ се налазио међу зидовима једног од њихових најјачих градова, зато су били сигурни у свој успех и само су чекали јутро да би употпунили свој тријумф. Око поноћи Самсон се разбуди. Глас савести га је оптуживао и при помисли да је преступио свој завет, као назиреј, није имао мира. Али и поред тога што је учинио грех, Божја милост му још није била ускраћена. И овога пута му је његова чудесна снага помогла да се ослободи.“ – Патријарси и пророци, 596.
Уторак, 27. фебруар
3. ВРТЛОГ ПРОПАСТИ
а. У који грех се Самсон све више уплитао? Судије 14:4-6; Галатима 6:8. Како је овај грех довео до његове пропасти?
„...(Самсон) се више није усуђивао да се врати међу Филистеје, али није престао да срља за чулним задовољствима која су претила да га униште... Долина Сорик била је чувена по својим виноградима. И то је било једно искушење за лутајућег назиреја који се већ одао узимању вина, те је на тај начин раскинуо и другу карику у ланцу који га је везивао за чистоту и Бога. Филистеји су пажљиво пратили све што је њихов непријатељ радио и кад се спустио доле да поново ступи у недозвољену везу, одлучили су да га упропасте помоћу Далиле.
„Филистеји су у долину Сорик упутили једно изасланство састављено од најугледнијих људи из сваке области њихове земље. Они се нису усуђивали да Самсона ухвате док је у њему његова велика снага, али циљ им је био да, ако је икако могуће, дознају тајну његове силе. Зато су поткупили Далилу да то дозна и да им открије.“ – Патријарси и пророци, 597.
б. Која упозорења из примера Самсоновог стрмоглавог пада треба озбиљно да схватимо? Приче 5:21,22; 7:10,22,23; Римљанима 13:14.
„Самсонова залуђеност изгледала је готово невероватно. У почетку он није био потпуно омађијан, као кад је заводници открио своју тајну, али он је намерно срљао у замку своје издајнице, а она је са сваким новим потезом све јаче стезала своју мрежу око њега.“
„У друштву тих заводљивих чаробница, Самсон је као судија у Израиљу немилице расипао драгоцене часове које је требало најсавесније да посвети добру свога народа. Међутим, слепе страсти, које чак и најјаче људе могу да ослабе, загосподариле су његовим разумом и савешћу.“
„Самсону је у опасности био на располагању онај исти извор снаге којим се Јосиф користио. Он је могао слободно да бира између добра и зла, али уместо да се ухвати за силу Свемогућега, дозволио је да њиме потпуно загосподаре дивље страсти. Тако су његове моралне и умне силе постале изопачене. Бог је Самсона позвао да одигра веома одговорну, часну и корисну улогу у животу, али он је прво морао да научи и да савлада основну лекцију – да се покорава Божјим законима.“ – The Signs of the Times, October 13, 1881.
Среда, 28. фебруар
4. НА ДНУ ПОНОРА
а. Које су биле горке последице Самсонове духовне слабости? Судије 16:15-21.
„Кад су му одсекли косу, Далила је прва почела да га мучи и да му задаје бол, да би на тај начин проверила његову снагу, јер се Филистеји нису усуђивали да му се приближе све док се нису уверили да је његове снаге заиста нестало. Тада су га они ухватили, извадили му оба ока и одвели га у Газу. Тамо су га оковали ланцима и приморали да ради тешке послове.
„Каква промена за човека који је некада био судија и заштитник Израиља, а сада, немоћан, слеп, заточен и понижен до те мере да је радио ропске послове. Мало по мало, преступао је он и погазио услове свога светог позива. Бог је с њим дуго имао стрпљења, али кад се толико одао сили греха да је издао своју тајну, тада је и Бог одступио од њега. У самој његовој дугој коси није било силе - она је била знак оданости Богу. Кад је он тај симбол жртвовао, ради задовољавања својих страсти, проиграо је и благослове који су пратили тај знак.“ – Патријарси и пророци, 598.
б. Како Самсонов одговор, у најтежем тренутку његовог живота, може свима нама да пружи наду? Лука 5:32.
„У својој патњи и понижењу - као играчка у рукама Филистеја - Самсон је као никада до тада схватио и увидео своју слабост. Невоља га је навела на покајање.“ – Патријарси и пророци, 598.
ц. Шта је почело да се дешава са Самсоном у физичком погледу, као знак Божје дивне милости према грешнику? Судије 16:22. Које осећање је Самсона почело да обузима? Марко 9:24.
„...(Самсонова) коса је полако почела да расте, наговештавајући повратак његове изванредне снаге.“ – The Signs of the Times, October 13, 1881.
Четвртак, 1. март
5. ТРИЈУМФ БОЖЈЕ МИЛОСТИ
а. Како и зашто се сотона ругао беспомоћном избавитељу, посланом од Бога, у његовом срамотном стању? Судије 16:23-25.
„Филистеји су с усхићењем уживали у својој великој победи и одавали част својим боговима уздижући их изнад Бога Израиљевог. Борба, уместо да буде између Самсона и Филистеја, водила се сада између Јехове и Дагона.“ – The Signs of the Times, October 13, 1881.
б. Коју молбу је Самсон промишљено упутио момку који га је водио за руку? Коју молитву је Самсон тихо упутио Богу? Судије 16:26-28.
„После извесног времена, као да се уморио, Самсон је замолио да му дозволе да се наслони на два централна стуба, који су држали кров храма. Тихо се помолио Богу: 'Господе, Господе, опомени ме се, молим те, и укрепи ме, да се осветим једанпут Филистејима за оба ока своја.'“ – Патријарси и пророци, 599.
ц. Чиме се Бог користио како би Самсону доделио спасоносну веру? Којој „кући славних“ овај слабић припада? Судије 16:30; Јеврејима 11:32,33.
Петак, 2. март
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Зашто исход Самсоновог брака не треба да нас чуди?
2. Којој духовној стази је брак одвео Самсона?
3. На који начин се, у разним облицима, историја Самсона и Далиле понавља и данас?
4. Каква промена се догодила Самсону након што је изгубио своје очи?
5. Како и зашто је Бог благословио Самсонову молитву на крају његовог живота?

Лекција 10 Субота, 10. март 2018.

Измољен од Господа
„И кад би време, пошто Ана затрудне, роди сина и наде му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.“ – I Самуилова 1:20.
„Мајчин свакодневни утицај на децу припрема их за вечни живот или за вечну смрт. Она у свом дому шири утицај који је далеко већи од утицаја проповедника за проповедаоницом, или чак и цара на престолу. Дан Господњи ће показати колико свет дугује побожним мајкама, које су поставиле на ноге људе који су били неустрашиви заговорници истине и реформе.“ – Reflecting Christ, 195.

Предлажемо да прочитате: Патријарси и пророци, 601-608.
Недеља, 4. март
1. ИЗНЕВЕРЕНА И БЕЗ ДЕЦЕ
а. Због чега је Ана, Елканина жена, била тужна? I Самуилова 1:1,2.
„Елканина љубав према својој изабраници била је дубока и постојана. Ипак, над срећом њиховог домаћинства надвио се облак. Дечија граја није обасипала њихов дом радошћу. На крају је јака жеља да продужи себи име навела супруга, као што и данас наводи многе друге, да пође путем који Бог није одобрио – довео је у дом другу жену, која ће да буде потчињена првој. Ово дело учињено је у недостатку поверења у Бога и било је праћено рђавим последицама. Мир, до тада уједињене и сложне породице, био је нарушен. Ану је задесио тежак ударац. Изгледало је као да је сва радост заувек прогнана из њиховог дома. Њен бол је био жесток и горак, али је она ипак своја искушења подносила без јадиковања.
„Фенина - нова жена - била је жена слабијих умних способности, склона зависти и љубомори. Како су године пролазиле, а број синова и кћери у домаћинству растао, она је постала горда и пуна себе гледајући на супарницу с презиром и непоштовањем.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
Понедељак, 5. март
2. НЕСХВАЋЕНА, БЕЗ РАЗУМЕВАЊА
а. Опиши уобичајен призор Елканине породице у време празника у Силому. I Самуилова 1:3-5.
„Зао дух, који је представљао проклетство за (Елканин) дом, осећао се чак и за време светих свечаности повезаних са богослужењем. Након приношења других жртава, обичај је био да се принесе и жртва помирења. Одређен део жртве даван је свештенику, а затим се онај који ју је принео, након што је сваком члану породице дао његов удео, придружио породици у свечаној и радосној гозби. У таквим приликама, Елкана је мајци своје деце давао један део и сваком њеном сину и кћери такође по један део, а затим је, у знак поштовања, својој првој и вољеној жени, Ани, дао два дела. То је пробудило љубомору и завист друге жене, и она је дрско захтевала своје право на првенство тврдећи да јој је Бог нарочито наклоњен; док је с омаловажавањем указивала на чињеницу да Ана нема деце, као на доказ да није угодна Богу.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
б. Опиши меру Анине горке патње. I Самуилова 1:6,7.
„Такве сцене су се често понављале, не само о годишњим празницима, него сваки пут кад год би околности Фенини пружиле прилику да се охоло уздигне на рачун своје супарнице. Такво поступање ове жене представљало је за Ану готово неиздрживо искушење. Сам сотона је ову жену користио као своје оруђе да нападима узнемирава, и ако је могуће озлоједи и уништи једно честито и верно Божје дете. Напослетку, док су се поруге њене супарнице понављале, током једног од годишњих празника, Ану су издале храброст и издржљивост. Будући да није могла више да сакрије своја осећања, почела је у очајању да јеца. Осећаји радости свуда око ње чинили су јој се попут изругивања, услед тога она није могла да учествује у празничном весељу.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
ц. Како је Елкана безуспешно покушавао да утеши своју драгу супругу? I Самуилова 1:8.
„Елкани је било немогуће да у потпуности схвати (Анина) осећања и да разуме њихов узрок.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
Уторак, 5. март
3. ВЕРАН И МИЛОСТИВ
а. Шта треба да научимо из Аниног карактера и решења које је потражила за своју муку? I Самуилова 1:9-11; Псалам 50:15.
„Понизност, савесност и чврсто поуздање у Бога биле су главне особине (Аниног) карактера.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
„Ана није укоравала свог мужа због његовог немудрог брака. Бол који није могла да подели ни с једним земаљским пријатељем, изнела је пред небеског Оца. Само у Њему је тражила утеху... У молитви се крије велика снага. Наш велики противник стално покушава да нашу ојађену душу одвоји од Бога. Када се најпонизнија душа обраћа Богу, сотона мора да се боји много више, него када владе издају наредбе или краљеви своје заповести.
„Анина молитва била је нечујна за смртне уши, али је допрла до уха Господа над војскама.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
б. Након што је била несхваћена од стране своје злобне супарнице, како је сада о Ани погрешан суд донео и првосвештеник у Божјем дому? I Самуилова 1:12-14.
„Бучна весеља су на националним празницима потпуно потиснула праву побожност у Израиљу. Примери одавања неумерености, чак и међу женама, били су веома чести и зато је Илије одлучио да Ану опомене мислећи да заслужује укор.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
ц. Како Анин племенит одговор открива неизмерну благодат Христовог карактера? I Самуилова 1:15,16.
„Ана је разговарала с Богом. Она је веровала да је Он чуо њену молитву и Христов мир испунио је њено срце. Њена природа била је нежна и осетљива, а ипак се није предала ни болу ни горчини након што је неправедно оптужена да је пијана у дому Божјем. Уз дужно поштовање према помазанику Господњем, она је смирено одбацила оптужбу и објаснила узрок својих осећања.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
Среда, 7. март
4. САМУИЛОВЕ ПРВЕ ТРИ ГОДИНЕ
а. Какво је чудо Бог учинио, као одговор на Анину молитву? I Самуилова 1:17-20.
б. Шта треба да научимо из Аниних темељних упутстава малом Самуилу? Приче 22:6.
„Током прве три године живота, мајка је брижљиво поучавала будућег пророка Самуила распознавању добра и зла. Помоћу свега што га је окружавало, настојала је да усмери његове мисли према Створитељу.“ – Child Guidance, 197.
„Прве три године су време кад се младо стабло савија. Мајке би требало да схвате важност најранијег раздобља. Тада се постављају темељи.“ – Child Guidance, 194.
„Таква је била Ана - жена молитве, самопожртвовања и небеског надахнућа. Жена која је на свет донела Самуила: неподмитљивог судију, пророка с којим је Бог разговарао још као са дечаком, и оснивача светих израиљских школа.“ – Здравље и срећа, 328.
ц. Шта треба да научимо од Ане, у погледу озбиљности завета датих Богу? I Самуилова 1:11,21-28; Проповедник 5:4,5.
„Чим је малишан био толико одрастао да се могао одвојити од мајке, испунила је свој завет. Она је волела своје дете свом оданошћу мајчиног срца; посматрајући га свакога дана како се развија и слушајући његов детињи говор, волела га је све више и више. То јој је било једино дете, особити дар неба. Међутим, пошто га је примила као дар посвећен Богу, она није хтела да Дародавцу ускрати оно што је Његово.
„Кад је Ана са својим мужем поново пошла у Силом, донела је свештенику у име Божје свој драгоцени поклон.“ – Патријарси и пророци, 603.
Четвртак, 8. март
5. ПЕСМА ХВАЛЕ И ПРОРОЧАНСТВА
а. Шта је Ана јавно и гласно обзнанила? I Самуилова 2:1.
„..(Ана) је осећала да, у знак захвалности, не може да уради ништа мање него да јавно призна божанску милост и доброту. Иако скромна и срамежљива, њен глас је сада у надахнућу одјекивао на народном скупу, хвалећи Бога...
„Рог код неких животиња, представља оруђе напада и одбране, користећи се овом симболиком, Ана је признала да њено избављење долази од Бога. У њеном радовању није било никаквог таштег самозадовољства. Она се није радовала због Самуила, ни због сопственог благостања, већ у Господу.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
б. Како нам Анине речи доносе утеху и мудрост? I Самуилова 2:2-10.
„'Не говорите више поносито, и нека не излазе из уста ваших речи охоле; јер је Господ Бог који све зна, и Он удешава намере' (I Самуилова 2:3). Док овде мисли на Фенинину хвалисавост и дрскост, чини се да се Ана обраћа и свим непријатељима праве побожности, који се хвале собом, а презиру и вређају верну Божју децу. Охолост и самохвалисавост не могу да обману Бога. Он познаје срце и живот сваког човека. Он мери сва дела. Он препознаје карактер људи и њихове побуде мери на мерилима. Када види да је то за добробит људи и на Његову славу, Он ће да интервенише у корист свог народа. Он ће у правом тренутку да награди праведнике и казнити зле.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
Петак, 9. март
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Како многи често понављају Елканину грешку?
2. Шта треба да радимо са „Фенинама“ нашег живота?
3. На који начин и ја могу бити крив за доношење кривог суда о некоме кога познајем?
4. Објасни улогу родитеља у прве три године дечјег живота.
5. Шта је нагнало Ану да ода јавно признање и захвалност Богу?